PRIVATNI PENZIonI FONDOVI u Srbiji

Za mlade je posebno važno da razumeju kako da planiraju svoju penziju.

1. Šta su dobrovoljni privatni penzioni fondovi?

Dobrovoljni penzijski fondovi su finansijske institucije koje isključivo služe za penzionu štednju. Oni predstavljaju vrstu investicionih fondova koji prikupljaju penzijske doprinose koji se dalje investiraju kako bi se njihova vrednost očuvala odnosno uvećala. Iznos koji se akumulira u penzijskom fondu se zatim koristi za isplatu privatne penzije.  

Penziona štednja je dugoročna štednja. Zbog toga je bitno očuvati vrednost uplaćenih doprinosa od uticaja inflacije i uvećati je putem investiranja.

Privatnim penzijskim fondovima upravljaju društva za upravljanje. To su privredna društva čija je jedina delatnost osnivanje i profesionalno upravljanje penzijskim fondovima. Zbog toga, ova društva su kadrovski i tehnički opremljena da, na osnovu adekvatnih analiza i zakonskih propisa, profesionalno  investiraju sredstva koja fond poseduje. Imovina Fonda je odvojena  od imovine Društva i u svojini je članova Fonda, srazmerno njihovom udelu.

Međutim, iako je bitno da društvo za upravljanje uspešno investira i time uvećava vrednost prikupljenih doprinosa, veoma je važno da se penzijska štednja na ulaže u riskantne investicije. Ona, po svojoj prirodi, najčešće zahteva ulaganje u hartije od vrednosti sa niskim rizikom. Iz tog razloga, zakon reguliše osnovne karakteristike investicione politike penzijskih fondova a Narodna banka Srbije vrši nadzor nad njihovim poslovanjem i prati investicione aktivnosti.

2. Zašto štedeti za privatnu penziju?

Usled demografskih promena u Srbiji a i drugim razvijenijim zemljama, sve većeg broja starih u odnosu na radno aktivno stanovništvo, penzijski sistemi zasnovni na međugeneracijskoj solidarnosti, gde zaposleni svojim doprinosima finansiraju penzije, nisu više u mogućnosti da isplaćuju visoke penzije.

Dakle, poželjno je da mladi obezbede dodatne izvore prihoda kojima će nadomestiti tu razliku i dopuniti državnu penziju.

Razmislite koliko će vam novca biti potrebno mesečno kada se penzionišete. Uporedite to sa državnom penzijom na koju možete da računate. Ako postoji razlika, neophodno je obezbediti dodatni izvor prihoda.

Na primer, mnogi smatraju da je u penziji potrebno oko 80% prihoda tokom radnog veka da bi se održao isti životni standard. Ukoliko državna penzija iznosi oko 65% prihoda, neophodno je obezbediti dodatnih 15%. S obzirom da se u penziji može živeti 20, 30 i više godina može se raditi o značajnoj ušteđevini. Zbog toga je štednja za starost jedna od najznačajnijih investicija u životu. 

Obezbeđenje adekvatne štednje za starost je dugoročan cilj. Ključno je za štednju za starost početi što pre tako da sa malim mesečnim doprinosima uloženim u dobrovoljni penzijski fond možete da akumulirate značajna sredstva do odlaska u penziju.

3. Koje informacije treba da prikupim i procenim prilikom izbora penzijskog fonda?

Kada odlučite da postanete član dobrovoljnog penzijskog fonda neophodno je da prikupite podatke od više fondova, procenite uslove koje nude i odredite fond koji vam najviše odgovara.

  • Raspitajte se da li preduzeće u kome radite ima penzijski plan za zaposlene. Saznajte uslove. Često penzijski planovi nude bolje uslove od individualnog članstva u fondu.
  • Prikupite prospekte više fondova. Prospekt je lična karta fonda, To je dokument koji sadrži sve bitne podatke o fondu kao što je investiciona politika, visina naknada i troškova članstva, prinose koje je fond ostvarivao i ostale uslove.
  • Obratite pažnju na naknade koje fondovi naplaćuju. Postoji naknada prilikom uplate doprinosa koja najviše može iznositi 3%, zatim naknada za upravljanje fondom koja iznosi najviše 2%. Naknade mogu značajno smanjiti prinose koje fond ostvari tako da je bitno da su što manje.
  • Iako prinosi koje je fond ostvarivao u prethodnim periodima mogu biti korisni da bi ste uporedili uspešnost investiranja, imajte u vidu da oni nisu garancija budućih prinosa.
  • Budite veoma oprezni sa primerima penzija koje možete ostvariti članstvom u fondu koji vam mogu biti prikazani. Buduće prinose niko ne može predvideti, pogotovo ne za periode od 20, 30 godina. Zbog toga, pitajte koliki su prinosi korišćeni u primerima i razmislite da li vam deluju realno.
  • Ukoliko vam uslovi nisu jasni, pitajte predstavnike fondova ili pozovite kol centar Narodne banke Srbije.

Osnovne činjenice o dobrovoljnim penzijskim fondovima

  • Dobrovoljni penzijski fondovi se koriste isključivo za penzijsku štednju.
  • Svako domaće ili strano fizičko lice može da bude član jednog ili više fondova, ne mora da bude zaposlen niti mora lično da uplaćuje doprinos, to za njega mogu, na primer, da plaćaju roditelji, poslodavac, sindikat.
  • Uplata doprinosa i članstvo su na dobrovoljnoj osnovi. U svakom trenutku je moguće prekinuti uplatu doprinosa.
  • Svaki član fonda ima pristup svom računu u fondu gde može videti broj investicionih jednica koje je stekao prilikom svake uplate doprinosa i uvek može da izračunakoliko sredstava ima-dovoljno je da broj investicionih jedinica pomnoži sa njihovom dnevnom vrednošću.
  • Uspešnost investicione politike fonda se dnevno može pratiti preko vrednosti investicione jedinice koja se objavljuje u dnevnim novinama i na sajtu društva za upravljanje.
  • Pri promeni fonda ne plaćaju se naknade – plaćaju se samo stvarni troškovi prenosa sredstava
  • Iako se sredstva fonda investiraju u najlikvidnije hartije od vrednosti i nepokretnosti investicini rizik ipak postoji, ali je nizak
  • Sredstva akumulirana u fondu članovi ne mogu povući pre navršene 53 godine života ali mogu menjati fondove bez naknade – samo uz troškove prenosa.
  • Sredstva akumulirana u fondu se moraju povući najkasnije sa 70 godina starosti. Prilikom povlačenja birate jedan ili kombinaciju sledeća tri načina:
    • Jednokratna isplata u gotovini – podleže porezu na kapitalnu dobit od 20%.
    • programirana isplata koju fond vrši na osnovu ugovara kojim se definiše učestalost i visina isplata. Svaka pojedinačna isplata podleže porezu na kapitalnu dobit od 20%.
    • Kupovina anuiteta kod društva za osiguranje koja ne podleže oporezivanju. Anuitet omogućava isplatu dodatne penzije do kraja života ili u skladu sa ugovorenim uslovima.

Kako se sredstva povlače iz penzijskog fonda?

Ukoliko ste član penzijskog fonda, kada napunite 53 godine starosti ili kasnije – možete da odlučite da povučete svoju ušteđevinu iz fonda. Postoje tri načina koje Zakon dozvoljava.

Povlačenje u gotovini – Član fonda može povući celu ušteđevinu odjednom u gotovini. Tada mu društvo za upravljanje isplaćuje celokupan iznos umanjen za porez koji u tom slučaju iznosi 20% od celokupne sume.

Programirane isplate – Član fonda može odlučiti da mu društvo za upravljanje periodično isplaćuje određene iznose sve dok se ne potroši iznos koji je akumulirao u fondu. Takve isplate se nazivaju programirane isplate i član fonda određuje iznos periodičnih isplata. Na taj način će član fonda dobiti dodatne prihode kojima će dopuniti penziju, ali može se desiti da istroši sredstva koje je uštedeo i da ostane bez tih prihoda posle određenog broja godina. Svaka isplata se oporezuje.

Kupovina anuiteta – Član fonda može odlučiti da želi do kraja života da prima određenu dodatnu penziju. Jedini način da to ostvari jeste da iskoristi ušteđevinu iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog društva za osiguranje. Na taj način će osiguravajuće društvo da mu isplaćuje ugovoreni iznos bez obzira da li se ušteđevina potrošila ili nije. Država stimuliše ovakav pristup, tako da je oslobođena poreza.