Rizik koji si spreman da prihvatiš zavisiće velikim delom i od tvoje ličnosti i sklonosti ka riziku. Da li voliš da se kockaš? Da li voliš da rizikuješ ili, naprotiv, voliš sigurnost? Da li ćeš moći da spavaš noću ako si uložio svoj novac u nešto gde ga lako možeš izgubiti? Ili ćeš se radije zadovoljiti sa manjom zaradom da bi tvoj novac bio sigurniji?
Čak i ako ste skloni preuzimanju rizika, visokorizične investicije nisu uvek primerene. Opšte pravilo je da kratkoročne investicije treba da budu niskorizične a dugoročne sa većim nivoom rizika.
Na primer, ako je tvoj cilj da za tri godine imaš određenu ušteđevinu za kupovinu stana, trebalo bi da investiraš u sigurnije i konzervativnije proizvode, tako da se zaštitiš od fluktuacija na tržištu tokom trajanja tvoje investicije.
Ukoliko investiraš dugoročno, možeš da preuzmeš mnogo veći rizik, budući da ti duži vremenski period omogućava da se izboriš s eventualnim gubicima. Na primer, ukoliko štediš za penziju i imaš još 30 godina pre planiranog penzionisanja, možeš da razmišljaš i o rizičnijim investicijama, s obzirom na dugoročni vremenski horizont. Na taj način imaćeš više vremena za rast novca, a zahvaljujući dužem investicionom periodu moći ćeš da unovčiš investicije tokom perioda povoljnijih cena.
Razmotrite različite vrste investicija
Kada odredite svoje investicione ciljeve i rizik koji ste spremnji da prihvatite, treba da odredite u koje investicije ćete da uložite svoj novac i na koji način.
U suštini, sve investicije se mogu svrstati u jednu od četiri šire kategorije:
- depoziti (gotovina)
- dužničke hartije od vrednosti
- vlasničke hartije od vrednosti
- nekretnine
One se razlikuju po nivou rizika kao i vrsti prihoda koje vam mogu doneti. Njihovom kombinacijom, dobićete investicije koje su primerene svakom od tri navedena investiciona cilja. Preporučljivo je da investirate u različite vrste investicija tako da smanjite investicioni rizik. To se naziva diverzifikacijom i predstavlja jedno od važnih pravila investiranja.
Kada odredite vrste investicija koje vam odgovaraju, treba da odredite da li ćete investirati u njih direktno ili indirektno preko:
Gotovina – kratkoročni bankarski depoziti
Generalno, gotovina se drži na štednim računima u banci da bi se akumulirala kamata, pri čemu se investitoru obezbeđuje sigurnost i likvidnost. Prinos je nizak u poređenju s drugim investicijama, ali je siguran. Vrednost glavnice kod ove investicije neće opasti, a novac će vam biti lako dostupan.
Kao što je ranije pomenuto, štedni računi su dobra investicija kada je reč o kratkoročnim ciljevima i fondovima za nepredviđene situacije. Za srednjoročne i dugoročne ciljeve investitora, međutim, ne moraju biti dobra investiciona opcija.
Obveznice – Pozajmljivanje vašeg novca
Kada kupujete obveznicu, vi pozajmljujete novac izdavaocu – državi, opštini ili kompaniji. Dajete im novac na određeni period, a oni se obavezuju da vam plate određenu kamatu i celokupan iznos po isteku roka dospeća.
Kamata na obveznice zavisi od rizičnosti obveznice – radi se o kreditnoj sposobnosti izdavaoca da isplati obveznice kada one dospeju na naplatu. Što je rizik manji, kamata na obveznicu će biti manja. Jasno je da su državne obveznice najmanje rizične jer za njih garantuje država. Rizičnost ostalih obveznica zavisi od finansijske situacije izdavaoca. Iako kod nas još ne postoje, uobičajeno je da specijalizovane agancije za procenu kreditnog rizika određuju kreditni rejting izdavaoca obveznice. Te agencije imaju metodologiju i stručan kadar koji je u stanju da sagleda sve finansijske aspekte izdavaoca i da odrede njihovu pouzdanost. To olakšava investitorima da razumeju rizik obveznica prilikom ulaganja.
Početna vrednost obveznice može da se menja do dana dospeća. Obveznice mogu da se drže do dospeća ili se njima može trgovati pre dospeća. U trenutku izdavanja one se emituju po svojoj nominalnoj ceni, odnosno iznosu koji će investitori dobiti o roku dospeća. Kada se obveznicom trguje pre dospeća onda njena cena može biti veća ili manja od nominalne vrednosti.
- Cena veća od nominalne – Kada su važeće kamatne stope niže od kamatne stope obveznice prodajna cena obveznice biće veća od njene nominalne vrednosti. Zašto? Zato što takva obveznica nudi veću kamatu od onih koje se mogu naći na tržištu u tom trenutku.
- Cena niža od nominalne – Kada su važeće kamatne stope više od kamatne stope obveznice situacija je obrnuta pa je prodajna cena obveznice ispod nominalne vrednosti i kaže se da se obveznica prodaje uz diskont.
Akcije – vlasništvo nad delom preduzeća
Kada kupite akciju, postajete jedan od vlasnika kompanije – akcionar. Kao akcionar možete zaraditi na dva načina, od:
- Dividende: Kada kompanija ostvari profit, raspodela tog profita akcionarima na kraju godine predstavlja dividendu. Redovna raspodela dividende nije obavezna i zavisi od odluka rukovodećih tela kompanije.
- Kapitalne dobiti: Kada prodate akcije za iznos veći od onoga za koji ste ih kupili ostvarujete kapitalnu dobit. Cene akcija se povećavaju u skladu s očekivanjima vezanim za uspešnost poslovanja kompanije.
Nema garancija da ćete zaraditi kao akcionar, čak ni garancija da ćete povratiti svoju investiciju. Prilikom kupovine akcije, preuzimate rizik da izgubite jedan deo ili celokupan uloženi novac, ukoliko kompanija bude loše poslovala ili ukoliko dođe do opšteg pada cena akcija. S druge strane, takođe se može desiti da vrednost vaših akcija poraste i da donesu daleko veći prinos od onoga koji donose obveznice.
Pre nego što uložite u akcije određene kompanije, treba da se dobro upoznate sa njenim dosadašnjim poslovnim rezultatima, budućim poslovnim planovima, konkurentima, tržištu na kojem posluje i privrednom sektoru kome pripada. Uspešni investitori su dobro informisani, ne samo prilikom početnog ulaganja, već tokom celog trajanja investicije.
Akcije nisu dobar vid kratkoročnog investiranja, imajući u vidu kolebljivost berze koja prolazi kroz periode rasta i opadanja. Usled kolebljivosti, cene akcija mogu biti niske u trenutku kada želite da ih prodate, zbog čega se smatraju lošim izborom za kratkoročno investiranje. Rizičnije akcije nude veći potencijalni prinos od drugih investicija, ali kod njih takođe postoji i veća mogućnost za pad vrednosti vaše investicije. Prisetite se fundamentalnog investicionog pravila – što je niži rizik, niži je i očekivani prinos.
Ukoliko se opredelite da investirate u akcije, potrudite se da vaša investicija bude dugoročna i pripremite se da se vrednost vaših akcija često menja.
Nekretnine
Ulaganjem u nekretnine postajete vlasnik sopstvenog doma ili ulažete u stambene i komercijalne objekte. Investiranje u nekretnine je najbolje kao dugoročna investicija, s obzirom na to da postoji mogućnost kratkoročnih kolebanja cena nekretnina.
- Vaš dom – Svako teži da postane vlasnik sopstvenog doma – stana ili kuće. Ipak, budite realistični kada je reč o kupovini stana/kuće i učinite to delom svog finansijskog plana. Imajte na umu da će vrednost ove investicije verovatno porasti, ali vam ona neće obezbediti prihode. Prema tome, ukoliko će značajan deo vašeg imetka biti investiran u vaš dom, možda bi trebalo da razmislite o nekom manje skupom stanu/kući a da vaš novac rasporedite i u druge investicije.
- Stambeni objekti (za izdavanje) – Ukoliko kupite stambeni objekat i izdajete ga, možete zaraditi novac na dva načina: (1) na osnovu povećanja ukupne vrednosti nekretnine ukoliko odlučite da je prodate; i (2) na osnovu prihoda koji dobijate od stanarine, nakon odbitka troškova poput troškova održavanja ili otplate kredita.
- Komercijalni objekti (za izdavanje preduzećima) – Ovo su investicije u kancelarijski prostor, prodajni prostor, skladište ili neki drugi industrijski objekat. Novac se zarađuje na isti način kao u slučaju stambenog objekta namenjenog izdavanju, ali treba imatu u vidu da na cenu rentiranja značajan uticaj ima opšta poslovna klima. Ove investicije su često većeg obima, ali i mali investitori mogu da ulažu preko investicionih fondova specijalizovanih za ulaganje u ovakve nekretnine.
Sastavi portfolio
Kada odrediš svoje investicione ciljeve, period investiranja i rizik koji želiš da preuzmeš vreme je da odrediš gde ćeš da investiraš – treba da sastaviš svoj portfolio.
Ne stavljajte sva jaja u jednu korpu – raspodelite ih!
Da bi verovatnoća gubitka prilikom investiranja bila manja, treba da raspodeliš investicije. Investiraj u različite vrste hartija od vrednosti čije cene neće padati istovremeno. Na primer, vrlo je verovatno da će tokom perioda kada cene akcija padaju prinosi na obveznice biti u porastu. Kada investirate u akcije, na primer, investirajte u akcije različitih preduzeća kao i preduzeća koja posluju u različitim privrednim sektorima.
Portfolio predstavlja skup investicija koje imaš. Jedan od osnovnih principa investiranja koji treba da imaš u vidu je da portfolio treba da bude diversifikovan. To znači da treba da ulažeš u različite vrste investicija čije se cene uglavnom kreću u suprotnim smerovima tako da smanjiš moguće gubitke.
Kao što je rečeno, osnovni parametri za sastavljanje portfolia su rizik koji si spreman da preuzmeš i trajanje investicije.
Slika niže u tekstu prikazuje različite nivoe rizika za četiri osnovne vrste investicija. Ona takođe daje i primere sastava portfolia u zavisnosti od dužine investiranja i rizičnosti.
Portfolio sa niskim rizikom
Ako investiraš na kraći rok, treba ti niskorizični portfolio koji se prvenstveno sastoji od depozita i obveznica.
Portfolio sa visokim rizikom
Ako investiraš dugoročno, portfolio bi trebalo da izgleda obrnuto. Dug vremenski period omogućava da se iskoristi mogučnost visokih prinosa od ulaganja u akcije zato što imaš vremena da prebrodiš eventualne gubitke i sačekaš da cene porastu.
Portfolio sa srednjim rizikom
Ovakav portfolio bi trebalo da se sastoji od svih vrsta investicija.
Sastav portfolija treba da zavisi i od starosti investitora! Staro pravilo je da oduzmete svoje godine od 100 – dobićete procenat portfolija koji treba da držite u akcijama. Ostatak treba da bude u sigurnijim investicijama na primer u obveznicama. Ako, na primer, sada imate 20 godina, možete držati i do 80% svojih investicija u akcijama. Međutim, sa produženjem životnog i radnog veka, mnogi sada smatraju da bi pravilo trebalo da bude oko 110 ili 120 minus godine starosti. Razlog je da ljudi sve duže žive i treba im više novca a ulaganja u akcije omogućavaju veće prinose.
Kako želiš da investiraš?
Kada odrediš svoj investicioni profil, rizik koji možeš da prihvatiš, vrste investicija koje ti odgovaraju, treba da odlučiš na koji način ćeš da investiraš.
Imaš dve mogućnosti da investiraš:
- Direktno
- Indirektno preko specijalizovanih finansijskih institucija
Direktno investiranje
Da bi sam ulagao potrebno je određeno znanje i vreme. Kada, na primer, direktno ulažeš u akcije, važno je da se dobro informišeš o tržištu, konkretnom sektoru, kompaniji, njenim proizvodima i konkurentima. Važno je i da si osposobljen da razumeš i procenjuješ finansijske izveštaje. Trebalo bi takođe da razmisliš o diverzifikovanju investicija koje mogu zahtevati značajnu svotu novca. Zbog diverzifikacije mnogi ljudi smatraju indirektno investiranje lakšim i ekonomičnijim.
Indirektno investiranje – Investicioni fondovi
Nije lako steći dovoljna znanja o pojedinim privrednim granama da bi mogao da izabereš akcije čija cena će da raste. To zahteva i puno vremena koje mnogi ljudi nemaju na raspolaganju. Analiza određene kompanije zahteva razumevanje finansijskih izveštaja i opsežno istraživanje. Zbog toga se veliki broj ljudi oslanja na usluge profesionalaca koji su stručni za finansijsku analizu kompanija, tako da na osnovu njihovih preporuka donosi investicione odluke. Naravno da te usluge imaju svoju cenu koja može biti previše visoka za male investitore.
Zbog toga se pojedinci često odlučuju da investiraju indirektno – preko investicionih fondova. U investicionom fondu, tvoj novac je udružen s novcem drugih investitora i čini imovinu investicionog fonda. Investiranjem imovine fonda bave se društva za upravljanje. To su specijalizovana preduzeća koja su stručno i tehnički opremljena da profesionalno investiraju imovinu fonda. Za tu uslugu, članovi fonda plaćaju naknade.
Investicioni fondovi
Postojanje investicionih fondova je važno zato što pružaju mogućnost malim investitorima da investiraju u hartije od vrednosti a da pri tome svaki dan mogu unovčiti svoje uloge.
Investicioni fondovi su se kod nas pojavili početkom 2007. godine, po mnogima sa značajnim zakašnjenjem. Zbog značajnog rasta tržišta akcija u tom periodu, vrlo brzo osnovano je više akcijskih fondova koji su beležili značajne stope prinosa sve dok kriza nije zahvatila tržište akcija i dovela do značajnog pada. Sa padom tržišta akcija, pojavili su se i konzervativniji fondovi. Danas od ukupno 13 fondova 2 fonda su balansirana, 3 su fonda očuvanja vrednosti imovina a ostalih 8 su akcijski fondovi.
Prednosti investicionih fondova
Investicioni fondovi nude nekoliko prednosti investitorima:
Profesionalno upravljanje fondom – Društva za upravljanje su obavezna da ispune određena pravila u pogledu svojih kadrovskih i tehničkih kapaciteta kako bi dobili dozvolu za upravljanje investicionim fondovima. Društva za upravljanje moraju da angažuju licencirane portfolio menadžere za upravljanje fondovima, što znači da obučeni profesionalci vrše istraživanja, analize, odabir i praćenje hartija od vrednosti u koje fond ulaže.
Diverzifikacija – Mnogim investitorima, posebno onim koji poseduju mala sredstva za investiranje, jednostavnije je da postignu diverzifikaciju investiranjem u fondove.
Jednostavan pristup – Fondovi omogućavaju i investitorima koji raspolažu malim sumama da investiraju, zahvaljujući malom iznosu minimalnog uloga kao i mogućnost da se uloženi iznos povećava bilo kada.
Likvidnost – Investitori mogu u bilo kom momentu da unovče svoje investicije tako što će prodati svoje investicione jedinice fondu na osnovu dnevne neto vrednosti jedinice uz odbitak naknade za otkup.
Nedostaci investicionih fondova
Postoje određene karakteristike investicionih fondova koje investitori mogu smatrati nedostacima:
Troškovi i kada postoji gubitak – Investitori su obavezni da društvu za upravljanje plaćaju naknade za upravljanje fondom bez obzira na učinak fonda – dakle, i kada fond ima gubitak i vrednost mu se smanjuje.
Nedostatak kontrole – Investitori ne znaju šta tačno sadrži portfolio fonda i nisu u mogućnosti da utiču na investicione odluke koje donosi društvo za upravljanje.
Kako funkcionišu investicioni fondovi?
Investicioni fondovi prikupljaju novac većeg broja investitora i ulažu u akcije, obveznice, instrumente tržišta novca, druge hartije od vrednosti ili nekretnine. Sva ova imovina koju drži investicioni fond naziva se „portfolio”. Vrednost portfolija naziva se „neto vrednost imovine” i ona se određuje svakog dana na osnovu dnevne tržišne vrednosti svih investicija u portfoliju.
Koje su vrste investicionih fondova?
Postoje različite vrste investicionih fondova osmišljenih tako da zadovolje različite investicione profile. Postoje četiri kategorije investicionih fondova:
- Fondovi rasta vrednosti imovine
- Balansirani fondovi
- Fondovi prihoda i
- Novčani fondovi
Svaka kategorija fonda ima različite karakteristike, rizike i očekivani prinos.
Fondovi očuvanja vrednosti imovine – Ovo su najmanje rizični fondovi zato što investiraju u kratkoročne visoko kvalitetne instrumente. Njihov je cilj da se vrednost investicione jedinice održava stabilnom na 1.000 dinara, uz isplatu redovnih dividendi sličnih kratkoročnim kamatnim stopama. Drugim rečima, svrha ovih fondova je da zaštite vrednost investicije od inflacije, slično kao i oročeni depoziti. Fondovi očuvanja vrednosti imovine obično pružaju prinose niže od ostalih vrsta fondova.
Fondovi s fiksnim prihodom – Ovo su fondovi obveznica i obavezni su da ulože barem 75% svog portfolija u obveznice. Za razliku od fondova očuvanja vrednosti imovine, oni nemaju ograničenja u smislu kvaliteta hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Kvalitet obveznica može drastično da varira, od niskorizičnih obveznica koje izdaje država, do visokorizičnih obveznica koje mogu da izdaju kompanije suočene sa problemima u poslovanju.
Zbog male ponude obveznica, ovo je jedina vrsta fondova koja još uvek ne postoji kod nas.
Fondovi rasta – Ovi fondovi se često nazivaju i fondovima akcija zato što su obavezni da ulažu barem 75% svog portfolija u akcije. Slično kao kod fondova s fiksnim prihodom, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu kvaliteta akcija u koje ovakvi fondovi mogu investirati.
Karakteristike fondova rasta mogu značajno da variraju u zavisnosti od akcija u koje fond investira. Na primer, fond može da investira u akcije kod kojih se nikada ne isplaćuju dividende, ali koje imaju visok potencijal rasta njihove vrednosti i realizacije kapitalne dobiti, ili može da investira u akcije koje isplaćuju visoke dividende. Takođe, fond može investirati akcije u određenom sektoru, ili čak može pokušati da oponaša određeni berzanski indeks.
Kako investirati u investicioni fond?
Možete investirati u otvoreni investicioni fond potpisivanjem ugovora o članstvu direktno u društvu za upravljanje ili preko posrednika, kao što su banka ili broker. Investiranjem određenog iznosa u otvoreni investicioni fond, vi u stvari kupujete određeni broj investicionih jedinica fonda. Stvarni broj jedinica biće jednak novcu koji uplatite, umanjenim za ulaznu naknadu, pa podeljenim s vrednošću jedinice na dan kada ste kupili jedinice.
Investicioni fondovi obavezni su da objavljuju vrednost investicione jedinice fonda svakog radnog dana. Prema tome, svakog dana možete da pomnožite broj jedinica koje posedujete sa dnevnom vrednošću koja se objavljuje i tako ćete znati vrednost vaše investicije.
Kako možete zaraditi ulaganjem u investicione fondove?
Ukoliko se vrednost portfolija investicionog fonda povećava, nakon odbitka svih naknada i troškova, onda će se i vrednost vaše investicione jedinice uvećati.
Pre nego što se odlučite da uložite u investicioni fond:
- Izaberite fond koji odgovara vašim investicionim ciljevima i riziku koji ste spremni da preuzmete. Ne ulažite novac koji vam je bitan za vašu budućnost u visokorizične fondove kao što su fondovi rasta koji ulažu u akcije. Kao što se već pokazalo, ovo su fondovi sa visokim rizikom gde možete imati značajne gubitke. Svi fondovi nose izvesnu dozu rizika, i važno je da te rizike razumete.
- Razmotrite naknade i troškove fonda. Investicioni fondovi uključuju određene naknade i troškove. Pored troškova trgovine hartijama od vrednosti, postoje tri vrste naknada koje su dozvoljene zakonom.
- Naknada za kupovinu investicionih jedinica – to je iznos koji društvo naplaćuje prilikom kupovine investicionih jedinica i iskazana je kao procenat sredstava koji se uplaćuje.
- Naknada za otkup investicionih jedinica – neki fondovi naplaćuju naknadu kada investitor prodaje svoje jedinice. Ta naknada je Zakonom ograničena na 1%.
- Naknada za upravljanje fondom – to je naknada koja se plaća društvu za upravljanje za usluge investiranja i upravljanja imovinom fonda. Ovaj iznos se svakodnevno obračunava kao procenat vrednosti fonda.
Važno je da razumete sve naknade i troškove koji se naplaćuju iz imovine fonda. Imajte na umu da ove naknade značajno umanjuju prinos. Čak i male razlike u naknadama mogu imati velikog uticaja na prinos tokom vremena. Zbog toga je važno uporediti naknade prilikom izbora fonda.
- Pročitajte prospekt – Pre potpisivanja ugovora o članstvu sa fondom, društvo za upravljanje je dužno da vam obezbedi primerak prospekta fonda. Prospekt sadrži sve bitne podatke vezane za karakteristike, funkcionisanje i uslove fonda.
Istorijski prinos
Podatke o istorijskim prinosima fonda uvek uzimajte sa rezervom. To i nije toliko bitan podatak koliko se na prvi mah čini. Budući prinos fonda – ono je što je bitno za investitore. Međutim, iako ostvareni prinos nije garancija budućih rezultata, on može investitorima dati sliku o promenljivosti prinosa fonda kao i o njegovoj uspešnosti. Uopšteno govoreći, što su prinosi fonda promenljiviji, to je fond rizičniji.