Student

Koji su vaši životni ciljevi?

Za koje stvari želite da štedite?

Alati za finansijsku stabilnost

Novac vam omogućava da postignete određene stvari u životu. Zbog toga, prvi korak u izradi vašeg finansijskog plana jeste da se zapitate koje su to stvari koje želite. 

Ciljevi i Plan

Postavljanje jasnih ciljeva će vam dati motivaciju da radite i štedite da biste ih ostvarili.

Zaduživanje

Kada je mudro zaduživati se.

Štednja

Finansijsku sigurnost nam ne obezbeđuje novac koji zaradimo, već novac koji uštedimo.

Investiranje

Cilj uspešnog upravljanja finansijama jeste da uposliš novac tako da on radi za tebe, a ne da ti radiš za njega.

Penzija

Kako da planiraš svoju penziju.

osiguranje

Osiguranje je najbolji način da zaštitite svoju imovinu a isplati se onda kada je najpotrebnije.

Važnost postavljanja ciljeva

Ukoliko ne znate gde idete, nećete tamo ni stići! Postavljanje jasnih ciljeva omogućava vam da idete ka njima.
Vaši ciljevi će zavisiti od mnogih činilaca, poput vaših godina i obaveza prema porodici; ciljevi mogu biti kratkoročni ili dugoročni, a mogu biti i mali ili veliki.

 

Vrste ciljeva

Primeri

Kratkoročni

do 1 godine

odmor, novi televizor, otplata duga na kreditnoj kartici

Srednjoročni

1 – 5 godina

automobil, učešće za stambeni kredit, sredstva za investiranje

Dugoročni

preko 5 godine

stan, penzijska štednje, školovanje dece

Vaši finansijski ciljevi, novac i rokovi koji su potrebni za njihovo postizanje – odrediće koliko ćete morati da štedite ili investirate da biste ih ostvarili. Takođe, uputiće vas na najprikladnije načine štednje ili investiranja – i naravno, verovatno ćete morati da balansirate između nekih od dugoročnih ciljeva, kao što je kupovina stana i kratkoročnih ciljeva, kao što je odlazak na odmor.

Tajna uspešnog upravljanja finansijama, kako u preduzećima tako i ličnim finansijama, jeste postavljanje jasnih, preciznih i realnih ciljeva! 

Definisanje ciljeva vas stavlja u poziciju da kontrolišete svoje finansije i da njima upravljate. Važno je biti realan, konkretan i zapisati ciljeve. Potom, s vremena na vreme proverite kako napredujete ka njihovom ostvarenju.

Pokušajte da nabrojite sve svoje ciljeve.

Sigurno ćete imati neke velike ciljeve i neke manje ciljeve. Bitno je da ciljevi budu konkretni i jasni. Odredite rok za postizanje svakog cilja. Budite realni.

Napravite finansijski plan

Kada znate šta vam je cilj, potreban vam je plan koji će vas dovesti do njega.

Počnite izradu plana sagledavanjem polazne tačke – vaše sadašnje finansijske situacije. Izračunajte koliko vaša imovina vredi danas i napravite svoj mesečni budžet. Zatim revidirajte budžet tako da vam svakog meseca ostane određena svota za štednju i investiranje koja će vas dovesti do vaših ciljeva.

  1. Gde ste sada – Izračunajte trenutno finansijsko stanje
  2. Napravite budžet – Preuzmite kontrolu nad svojim prihodima i rashodima
  3. Revidirajte budžet – napravite mesta za štednju
  4. Šta možete da uradite sa uštedjevinom  – štedeti, investirati ili otplatiti dugove?

Tajna uspešnog upravljanja finansijama je u PLANIRANJU!

Jedini način za postizanje finansijske sigurnosti za većinu nas jeste disciplinovana štednja i investiranje tokom čitavog života.

Finansijska sigurnost se ne postiže preko noći. Ona je rezultat:

  • određivanja realnih ciljeva i
  • preduzimanja koraka za njihovo postizanje

1. Gde ste sada? – Izračunajte koliko „vredite”

Da biste izračunali koliko danas „vredite”, odnosno vaše finansijsko stanje, potrebno je da izračunate vrednost svega što posedujete i oduzmete vrednost svih dugovanja. Rezultat koji dobijete, u suštini, predstavlja gotovinu koju biste dobili ukoliko biste danas prodali sve što imate i otplatili sva svoja dugovanja.

Vaše trenutno finansijsko stanje predstavlja važan prvi korak u izradi finansijskog plana.

Tokom života bi bilo idealno da se ovaj rezultat stalno uvećava. Do penzije, verovatno ćete želeti da otplatite sve dugove, da posedujete sopstveni dom i imate zadovoljavajuće mesečne prihode. U tome vam može pomoći dobar, dugoročan finansijski plan.

Zapamtite da ovde nije reč o prihodima! Ovde je reč o onome što posedujete. Dakle, možete da imate visoke prihode a da posedujete vrlo malo, ukoliko trošite sve što zaradite i nemate ušteđevinu, investicije, nekretnine. To samo znači da živite na visokoj nozi ali da ne uvećavate svoje finansijsko stanje!

Izračunajte finansijsko stanje

Unesite vrednost svega što posedujete: stan, automobil, štednju, investicije ili nešto drugo. To je vaša imovina.

Zatim, napravite spisak svih dugovanja: dug na kreditnoj kartici, stambeni kredit, kredit za automobil, zajam od prijatelja i slično. To su vaše obaveze.

Razlika između vaše imovine i obaveza jeste vaše finansijsko stanje.

Izračunavanje trenutnog finansijskog stanje vam omogućava i da postavite realnije svoje ciljeve. Ukoliko želite da vremenom postajete finansijski situiraniji, morate da povećavate ovaj iznos svake godine.

Zbog toga je neophodno da bar jednom godišnje proverite:

  • Da li je bilo promena u finansijskom stanju
  • Da li se vaše finansijsko stanje uvećalo u odnosu na prošlu godinu
  • Da li je sastav vaše imovine adekvatan

Kao što vidite, nije bitan samo krajnji rezultat. Bitna je i struktura imovine i to iz dva razloga:

  • Postoji imovina koja generiše periodične prihode (na primer, oročena štednja ili investicioni fond) i ona koja nema taj potencijal (na primer, stan u kome živite). Tokom života menjaju nam se potrebe za prihodima. Kako starite, verovatno ćete imati potrebu da prihode od zarade zamenite nekim drugim prihodima. Na taj način ćete biti u mogućnosti da njima dopunite penziju.
  • Iako se pod imovinom podrazumeva sve što posedujete, samo određene vrste imovine imaju potencijal da uvećaju imovinsko stanje. To je imovina čija vrednost ima tendenciju rasta ili koja donosi određeni prihod. Nekretnine, oročena štednja, akcije – primeri su ovakve imovine. S druge strane, automobil, odeća, LCD televizor – primeri su imovine čija vrednost se ne uvećava. Naprotiv, vrednost ovakve imovine se stalno smanjuje. Zbog toga, treba da težite ulaganju u imovinu čija vrednost ima tendenciju rasta ili bar očuvanja vrednosti kako biste lakše uvećali svoje finansijsko stanje.

2. Napravite budžet – preuzmite kontrolu nad svojim prihodima i rashodima

Kada izračunate svoje trenutno finansijsko stanje, sledeći korak u izradi vašeg finansijskog plana je priprema ličnog ili porodičnog budžeta. Budžet će vam pomoći da razumete gde odlazi novac koji zaradite.

Budžet će vam takođe pokazati da li živite iznad svojih mogućnosti i da li trošite više nego što zarađujete. Takođe će vam pokazati gde vaš novac odlazi i gde možete da uštedite. Može vam biti od pomoći i u utvrđivanju redosleda otplate dugova.

Kako da napravite budžet

Budžet se najčešće pravi na mesečnom nivou zato što većina ljudi ima redovne mesečne prihode i troškove. Možda će vam biti potrebno malo više vremena da prikupite sve podatke ali kada ga jednom napravite samo treba da ga redovno ažurirate.

Biće vam potrebno sledeće:

  1. Spisak mesečnih prihoda – imajte u vidu da plata ne mora biti jedini izvor prihoda već to mogu biti bonusi, kamata, dividende i druga gotovinska primanja (ukoliko neke prihode primate jednom godišnje, podelite ih sa 12 da biste dobili mesečne iznose).
  2. Spisak redovnih mesečnih troškova – koristeći račune i izveštaje unesite troškove kao što su: kirija za stan/rata za stambeni kredit, struja, telefon, info stan, mesečna otplata duga na kreditnoj kartici, mesečna otplata lizinga i slično.
  3. Spisak ostalih mesečnih troškova – dok su prethodna dva koraka relativno laka, ovde će vam verovatno trebati više vremena. Najprecizniji način da utvrdite ove troškove je da vodite evidenciju tokom mesec dana. Potrebno je da zapisujete sve svoje dnevne troškove, bilo da ih plaćate kešom, platnim karticama ili čekovima. Na kraju meseca razvrstajte sve troškove tako da dobijete uvid u vaše mesečne izdatke za hranu, higijenu, odeću, ishranu van kuće, prevoz, zabavu i drugo.
  4. Spisak godišnjih troškova – Postoje troškovi koji se plaćaju jednom godišnje. Podelite ih sa 12 za potrebe mesečnog budžeta da bi ste dobili vrednosti na mesečnom nivou. U ovu kategoriju spadaju registracija automobila, osiguranje stana, školarina, odmor i slično.

Da bi ste olakšali prikupljanje ovih podataka trebaće vam:

  • Izvodi tekućeg računa u banci
  • Računi za mesečne troškove (telefonski račun, info stan, struja, sl.)
  • Lična evidencija svakodnevnih troškova koju vodite tokom mesec dana ili sačuvani računi da vam pomognu u izračunavanju ovih troškova
  • Ugovori o oročenju štednje, ulaganjima i slično.

Kako god da odlučite da prikupite podatke važno je da uzmete u obzir sve troškove, i velike i male kao i dnevne, mesečne, kvartalne i godišnje.

Da li ste iznenađeni sa rezultatom?

Kada oduzmete rashode od prihoda, ako je vaš rezultat:

  • pozitivan – vaši troškovi su manji od prihoda i imate određenu svotu svakog meseca koja vam je na raspolaganju za štednju.
  • nula –  vaši prihodi i troškovi su jednaki što znači da treba da razmislite o smanjenju određenih troškova kako bi mogli da štedite.
  • negativan – vaši troškovi su veći od vaših prihoda što znači da živite iznad svojih mogućnosti i da definitivno treba da nađete načine da smanjite troškove, povećate prihode ili uradite i jedno i drugo. Dakle, treba da izmenite svoj budžet.

3. Doterajte budžet – napravite mesta za štednju

Prilikom sastavljanja budžete Vaš cilj treba da bude da vam na kraju svakog meseca ostane određena svota koju možete da koristite za štednju, investiranje ili prevremenu otplatu duga.

Postoje dva uobičajena pristupa ovome koja vam mogu biti od pomoći:

Smanjite određene troškove – ovo možete uraditi odmah. Na primer, možete sami da napravite ručak umesto da jedete napolju ili da smanjite troškove za izlaske. Potražite dnevne izdatke kojih možete da se odreknete. Iznenadićete se kako male uštede mogu da se pretvore u pozamašne iznose tokom dužeg vremenskog perioda. Unesite smanjene troškove u drugu kolonu u gornjoj tabeli i saberite ih, da biste dobili iznos koji ćete dodatno imati svakog meseca, a koji će vam biti na raspolaganju za štednju ili investiranje.

Prvo isplatite sebe – ovaj pristup će vas jednostavno sprečiti da trošite sve što zaradite. Utvrdite iznos novca koji ćete svakog meseca izdvojiti istog dana kada primite platu. Zatim, rasporedite ostatak plate tako da pokrijete ostale mesečne troškove i vidite kakav je efekat.

Kada utvrdite vaš budžet, bitno je da ga se pridržavate. Proveravajte ga s vremena na vreme i svaki put kada dođe do značajnih promena, na primer, kada dobijete povećanje plate ili vam se poveća rata za kredit.

Takođe, kada postignete da vam na kraju svakog meseca ostane određeni iznos, treba da odlučite šta uraditi sa uštedama.

 

Cena zaduživanja

Dugovi smanjuju vrednost imovine i uopšte fleksibilnost u životu. Što pre otplatiš dugove, pre ćeš početi sa štednjom i investiranjem, i time ćeš brže ostvariti svoje finansijske ciljeve.

Zapamti da je vrednost tvog FINANSIJSKOG STANJA = IMOVINA – OBAVEZE

Cilj uspešnog upravljanja finansijama jeste da uposliš novac tako da on radi za tebe, a ne da ti radiš za njega. Novac koji koristiš za plaćanje kamate po osnovu kredita je novac koji možeš koristiti kako bi ti zarađivao kamatu.

Stoga, kredite treba koristiti mudro i promišljeno. Nikada se ne valja zaduživati radi tekućih troškova i kupovine stvari koje gube vrednost. Ako je neophodno, kredite treba uzimati isključivo radi kupovine imovine koja čuva ili uvećava svoju vrednost, i to samo onda kada ih možete sebi priuštiti i kada se uklapaju u vaš finansijski plan. Ukoliko se dug ne koristi mudro, lako može da se otrgne kontroli!

Da li ti je zaista neophodan kredit?

Odluka o uzimanju kredita treba da bude velika i bitna odluka. Zaduživanje može značajno smanjiti tvoju finansijsku fleksibilnost. Stoga, dobro razmisli pre nego što odlučiš da uzmeš kredit i budi siguran da je cilj uzimanja kredita u skladu s tvojim finansijskim planom. Nemoj očekivati da ti bankarski službenik previše pomogne u proceni da li donosiš dobru odluku ili da li je to najpovoljniji kredit koji možeš naći na tržištu. Banka zarađuje na kreditiranju, i želi da uzmeš kredit. Činjenica da ispunjavaš uslove za kredit ne mora da znači da je uzimanje kredita finansijski najbolje rešenje za tebe.

Zaduživanje je opravdano samo za kupovinu imovine čija vrednost raste

Ima smisla zadužiti se kada investirate ili kupujete imovinu koja ne gubi na vrednosti ili čija vrednost se čak može povećati. Nije mudro da se zadužiš za imovinu koja gubi na vrednosti čim je kupiš, kao što je automobil, ili stvari koje nemaju materijalnu vrednost kada ih upotrebiš, kao što je letovanje. Mnogo je bolje štedeti za takve stvari. S druge strane, zaduživanje za kupovinu stana može biti dobra odluka, jer ta imovina može zadržati svoju vrednost ili se čak povećati kada budeš otplatio svoj dug. Kupovina imovine čija vrednost ima veliku verovatnoću rasta jeste zapravo investicija, i za nju se obično vredi zadužiti.

Ne zadužuj se da bi pokrio svakodnevne troškove

Izbegavaj da uzimaš kredite za tekuće troškove. Troškovi ti ne donose ništa pošto ih platiš. Bolje je štedeti i plaćati tekuće troškove iz tekućih primanja ili štednje. Stalno imaj na umu: plaćanje svakodnevnih troškova kreditnom karticom ili ulaskom u minus na tekućem računu podiže cenu tih troškova, a troškovi postaju skuplji svakog dana za koji se preostali dug ne izmiri.

Razlika između revolving i klasičnih kredita

Shvatite kako različite vrste kredita funkcionišu

Da bi ste efikasno upravljali svojom zaduženošću i smanjili troškove zaduživanja, bitno je da razumete kako funkcionišu krediti. Postoje dve osnovne vrste kredita koje se razlikuju po načinu funkcionisanja: amortizovani i revolving krediti.

Amortizovani krediti

Standardni krediti, kao što su stambeni ili potrošački krediti predstavljaju tzv. amortizovane kredite. To su krediti koji imaju ugovoreni rok za potpunu otplatu kredita i fiksnu mesečnu ratu.

Uplatama mesečnih rata tokom trajanja kredita, dužnik otplaćuje celokupan iznos kredita kao i pripadajuću kamatu. Zbog toga, iznos rate se sastoji od dela koji se koristi za otplatu glavnice i dela kojim se otplaćuje kamata. U početku otplate kredita, deo koji se koristi za otplatu glavnice je znatno niži od dela za otplatu kamate. Tokom vremena otplate kredita, ovaj odnos se menja u korist otplate glavnice. Zbog toga se glavnica kredita smanjuje sporije tokom početnog perioda otplate kredita, a zatim sve brže pa možeš biti iznenađen preostalim iznosom duga kada poželiš da prevremeno otplatiš kredit!

Ovakav plan otplate kredita upravo i ima za cilj da zaštiti banke od rizika da ćeš rešiti da prevremeno otplatiš dug. Bankama su prihodi od kamate osnovni izvor prihoda. Njima nije od koristi da klijenti prevremeno otplaćuju kredite zato što tada gube prihode od kamata na koje su računale. Banke se štite tako što naplaćuju veći deo kamate ranije.

Banke su dužne da utvrde plan otplate odnosno amortizacije kredita i da ga dostave dužniku u trenutku odobravanja kredita. Plan otplate sadrži podatke o iznosu mesečne rate, datumu dospeća svake rate kao i stanju glavnice posle otplate svake rate.

Revolving krediti

Kreditne kartice i pozajmice predstavljaju drugu vrstu kredita tzv. revolving kredite. Ovi krediti nemaju ugovoren rok otplate ni fiksnu mesečnu ratu. Dozvoljeno je tokom celog vremena trajanja kredita koristiti odobrena sredstva, otplatiti dug i ponovo se zadužiti. Kod kreditnih kartica se, na primer, određuju samo minimalne mesečne uplate a ne iznos mesečne rate kojim se otplaćuje određeni deo glavnice i kamate. S obzirom da je bankama u interesu da dug na kreditnoj kartici postoji što duže jer ostvaruju prihode od kamate, minimalne uplate su obično niske.

Izbegavaj da koristiš kreditne kartice

Kreditne kartice su vrsta revolving kredita. Veoma su jednostavne i lake za upotrebu, ali ta jednostavnost ima visoku cenu. Kamata koja se obračunava na dug koji se ne otplati do datuma dospeća svakog meseca – obično je veća od kamata na bilo koju drugu vrstu kredita.

Osim toga, često postoji i niz skrivenih troškova koje ne primetiš odmah a koji značajno povećavaju cenu korišćenja. Zbog toga, finansijski stručnjaci retko koriste kreditne kartice ukoliko ne nameravaju da plate ukupan preostali dug na dan dospeća.

Ukoliko ipak odlučiš da koristiš kreditnu karticu, evo nekoliko saveta kako da je koristiš na najbolji način:

  • Pronađite karticu s najnižom kamatnom stopom – imaj na umu da kamatna stopa na kartice različith banaka može značajno varirati, recimo, od 1,4% do 3% na mesečnom nivou. To znači da je godišnja kamata 16-36%!
  • Pronađi karticu s najmanjom naknadom – banke naplaćuju godišnju naknadu za korišćenje kartice, i ona može značajno varirati
  • Uveri se da dozvoljeni limit na kreditnoj kartici možeš sebi da priuštiš. Nemoj da povećavaš limit samo zato što banka nudi tu mogućnost ili zato što znaš da možeš da ga potrošiš.
  • Otplati ceo dug na kreditnoj kartici svakog meseca, da bi izbegao visoku kamatu.
  • Nikada nemoj plaćati samo minimalan iznos. Ukoliko ne možeš da otplatiš čitav iznos duga, plaćaj više od minimalnog iznosa svakog meseca. Ukoliko plaćaš samo minimalni iznos, biće ti potrebne godine da otplatiš svoj dug, pod pretpostavkom da više ne koristiš karticu.
  • Nemoj koristiti kreditnu karticu za podizanje gotovine – banke za ovu uslugu naplaćuju vrlo visoke naknade, a i obračunavaće se visoka kamatna stopa na iznos koji je podignut od momenta podizanja novca – ne od dana kada je potrošen.
  • Izbegavaj korišćenje više od jedne kreditne kartice – čak i ako ne koristiš sve kartice koje poseduješ, plaćaćeš godišnje naknade za korišćenje.
  • Izbegavaj korišćenje kreditnih kartica – nekada je lakše ostaviti karticu kod kuće nego se odupreti iskušenju da je koristiš!
  • Upoznajte se sa tvojom odgovornošću u slučaju gubitka kartice ili krađe identiteta – imaj na umu da većina kartica u Srbiji ne podrazumeva osiguranje u slučaju gubitka. To znači da ukoliko neko zloupotrebi kreditnu karticu, ti ćeš biti odgovoran za sve nastale troškove.

Nikada ne otplaćuj samo minimalnu mesečnu otplatu duga na kreditnoj kartici!

Iako obaveza otplate samo 5% duga na kreditnoj kartici deluje veoma primamljivo, to je opasna opcija. Zbog nje možeš biti zadužen preko 20 godina! Minimalne otplate duga na kreditnoj kartici su matematički tako dizajnirane da dug što duže traje. Banke veoma dobro zarađuju od toga zato što za takav kredit naplaćuju najviše kamate.

Pogledaj u tabeli koliko je meseci, odnosno godina potrebno da se otplati dug od 50.000 i 100.000 dinara s kamatom od 2% i 2,5% mesečno ako se uplaćuju samo minimalne uplate u visini od 5% preostalog duga. Obrati pažnju na ukupnu kamatu koju banka naplati. Za otplatu duga od 50.000 dinara bilo bi potrebno između 17 i 20 godina, a kamata bi iznosila više od polovine kredita!

Kamata mesečno

50.000 dinara

(mesec)

Ukupna kamata

(dinara)

100.000 dinara

(meseci)

Ukupna kamata

(dinara)

2,0%

208

33.260

230

66.590

2,5%

247

49.880

274

99.880

Otplata duga na kreditnoj kartici je zbunjujuća zato što rata ne zavisi samo od kamate. Cela zamka „minimalne otplate” je u činjenici da – što više otplaćuješ niže su mesečne rate. Zbog toga, najbolji način da se ova zamka zaobiđe jeste da odrediš mesečni iznos koji možeš da uplaćuješ svakog meseca. Na primer, to može biti minimalni početni iznos (u tabeli gore to su 2.500 i 5.000 dinara mesečno). Pogledaj koliko se brže otplaćuje dug na taj način:

Kamata mesečno50.000 dinara (meseci)Ukupna kamata(dinara)100.000 dinara (meseci)Ukupna kamata (dinara)
2,0%2614.4902629.000
2,5% 2920.1802940.360

Ovako je umesto 20 godina potrebno manje od 2,5 godina za otplatu duga od 50.000 pri višoj kamati. Takođe je značajna ušteda na kamati.

Ako ti je kredit ipak potreban, izaberi najpovoljniji

Kada odlučiš da uzmeš kredit veoma je bitno da nađeš najpovoljniji. Postavi sebi sledeća pitanja prilikom izbora kredita:

  • Da li zaista moram da uzmem kredit ili mogu da uštedim novac?Ukoliko je kredit namenjen kupovini određene stvari, da li ti je ta stvar zaista neophodna sada ili kupovina može da sačeka dok ne uštediš neophodan novac?
  • Da li si pronašao kredit s najnižom kamatom?Odaberi kredit s najnižom kamatnom stopom. To će napraviti veliku razliku u iznosu koji ćeš morati da otplatiš. Pogledaj primer u tabeli i uticaj kamatne stope na ukupan iznos kamate koji treba da se plati za kredit od 10.000 evra uzet na rok od pet godina – razlika je preko 1.000 evra. Imaj u vidu da je efekat veći što je duži rok otplate kredita.

Zajam u iznosu od 10.000 evra na rok od pet godina

Banka

Kamata

Ukupna kamata

A

6%

1.600 evra

B

8%

2.166 evra

C

10%

2.748 evra

  • Da li ti više odgovara kredit s fiksnom ili varijabilnom kamatom? Fiksna kamatna stopa znači da će plaćanja biti ista tokom celog perioda otplate kredita. Promenljiva (varijabilna) kamatna stopa znači da banka ima pravo da promeni kamatu u skladu sa uslovima poslovanja ili promenama na tržištu. To znači da rate mogu da se povećaju, ali takođe mogu i da se smanje. Sve zavisi od kretanja kamatnih stopa tokom perioda otplate kredita. Ako budu rasle, bolje je da uzmeš kredit s fiksnom kamatnom stopom i obrnuto. Međutim, imaj u vidu da iskustvo iz prošlosti potvrđuje da banke mnogo brže povećavaju kamatne stope kada se uslovi promene, nego što ih smanjuju.
  • Da li ti više odgovara dinarski kredit ili kredit indeksiran u stranoj valuti? Visina kamate zavisi od cene zaduživanja u određenoj valuti. Zbog toga su kamate na valute ekonomski jakih država znatno niže od kamata na dinar. Banke zato nude kredite indeksirane u stranim valutama, kao što su evro ili švajcarski franak, jer mogu da ponude nižu kamatnu stopu čime bi i cena kredita trebalo da bude niža. Međutim, imaj u vidu da to ne mora da bude tako! Rata na ovakve kredite je određena u stranoj valuti i na dan plaćanja se preračunava u dinare. Ako tvoji mesečni prihodi nisu vezani za rast iste te valute, evra ili švajcarskog franka, na primer, izlažeš se deviznom riziku. To znači da ako dođe do devalvacije dinara, iznos rate za kredit će iznositi više u dinarima i moraćeš da izdvajaš veći deo svojih prihoda za otplatu kredita. Nekada to povećanje može da bude iznenadno i dramatično. Primera radi, švajcarski franak je u odnosu na dinar porastao čitavih 24% u periodu od samo godinu dana (od 1. juna 2008. do 1. juna 2009). To znači da su i rate na kredite indeksirane u toj valuti porasle za skoro četvrtinu.
  • Da li razumeš sve uslove kredita? Uverite se da razumete sve uslove kredita. Neki krediti mogu sadržati povoljnije uslove na početku korišćenja kredita, ali znatno lošije u narednom periodu. Troškovi kredita, na primer, značajno variraju. Oni mogu značajno uticati na ukupnu cenu kredita. Da bi svoju ponudu kredita učinile atraktivnijom, banke često nude nižu kamatnu stopu, ali velike troškove samih kredita. Tako da ne znači da je kredit s najnižom kamatom i najjeftiniji. Da bi se olakšalo poređenje različitih iznosa kamata i troškova, Narodna banka Srbije zahteva objavljivanje efektivne kamatne stope koja prikazuje stvarnu cenu kredita. Efektivna kamatna stopa uključuje kamatnu stopu i većinu naknada i provizija.
  • Da li si razmotrio sve uslove prevremene otplate kredita? Kako bi troškovi bili manji, treba da težiš da sve kredite otplatiš što pre možeš. Zato je bitno da razumeš uslove za prevremenu otplatu. Kada ti odobre kredit, banke računaju na prihode od kamata koje plaćaš tokom otplate kredita, a trude se da kompenzuju gubitak koji imaju ako prevremeno otplatiš kredit. Uobičajeno je da svaki ugovor o kreditu precizira proviziju koju banka naplaćuje u takvim situacijama. To je obično 1-3% ostatka glavnice. Često banke obračunavaju tu proviziju ako se kredit otplati u prvim godinama trajanja kredita zbog tzv. amortizacije kredita.
  • Da li si sve uzeo u obzir? Još jednom dobro razmisli o svemu. Uzimanje kredita je veoma ozbiljna odluka. Razmisli da li ćeš moći na vreme da izmiriš rate za kredit. U protivnom, plaćaćeš visoke zatezne kamate i time još više uvećati cenu novca koji si pozajmio. Ako daješ hipoteku kao obezbeđenje kredita, dobro razmotri sve rizike takve odluke.

Zašto krediti lako izmiču kontroli?

Ljudi često postanu preopterećeni skupim kreditima. Najčešći razlog je nedostatak planiranja – bez finansijskog plana, ne štedi se i ne kontroliše se potrošnja. Čest razlog je i nedostatak finansijskog obrazovanja i razumevanja kako funkcionišu krediti.

Dobro razmisli pre nego što odlučiš da budeš žirant

Odluka da garantuješ da će neko otplatiti svoj kredit je vrlo ozbiljna odluka. Bez obzira na to koliko je osoba odgovorna u otplati kredita, nekada stvari jednostavno krenu naopako. Može se desiti, recimo, da osoba za koju garantuješ ostane bez posla i više nije u mogućnosti da otplaćuje kredit. Tada ti moraš da preuzmeš preostali dug. Da li si u mogućnosti da ga otplatiš?

Kada odlučuješ da budeš nečiji žirant, trebalo bi da tome pristupiš sa istom ozbiljnošću kao da uzimaš taj kredit za sebe. Razmisli o sledećem:

  • Koji je maksimalni iznos koji možeš redovno da otplaćuješ a da time ne ugroziš svoju finansijsku sigurnost?
  • Koji je razlog uzimanja kredita i kakvi su uslovi kredita? 
  • Napravi spisak svega što bi sprečilo nosioca kredita da taj kredit otplati. Razmisli o verovatnoći da se te stvari zaista i dese. 
  • Kako će preuzimanje obaveze žiranta uticati na tvoju kreditnu sposobnost? Imaj u vidu da postoje ograničenja individualne zaduženosti koje propisuje NBS – 30% mesečnih prihoda odnosno 50% mesečnih prihoda kada imate i stambeni kredit. Kada si žirant za tuđi kredit, to se tretira kao da si uzeo kredit i za toliko se smanjuje tvoja kreditna sposobnost.

Kada sve navedeno uzmeš u obzir, ozbiljno razmisli da li možeš da budeš žirant ili bi to za tebe predstavljalo neprihvatljiv rizik.

Da li ti zaduženost izmiče kontroli?

Veoma bitan deo izgradnje finansijske sigurnosti i uvećanja imovinskog stanja je upravljanje dugovima. Cilj je da uvećavaš imovinu a smanjuješ dugove. Samo na taj način uvećavaš svoje imovinsko stanje.

Kako bi utvrdio da li si prezadužen, dobra početna tačka jeste tvoje finansijsko stanje. Da li su tvoja dugovanja veća od vrednosti tvoje imovine? Da li imaš problema sa izmirivanjem rata kredita? Ukoliko su odgovori pozitivni, vreme je da preuzmeš kontrolu nad dugom. Potreban ti je plan da bi smanjio zaduženost.

Matematika je jednostavna; što je veći dug ili što ga duže imaš – više kamate plaćaš. Postupićeš finansijski mudro ukoliko otplatiš kredite što je pre to moguće.

Napravi plan za smanjenje zaduženosti

Što se kredit duže otplaćuje, veća mu je cena. Što se kredit lakše dobija i koristi, skuplji je.

Kamata koju plaćamo na kredite je novac koji bismo mogli da uštedimo i koristimo da nam zarađuje kamatu. Pri tome, cena svega što kupimo putem kredita veća je za iznos kamate.

Dakle, logika je jasna – kredite treba otplatiti što je pre moguće. Pri tome, treba prvo otplatiti kredite sa visokom kamatom (kreditne kartice i pozajmice na tekućim računima, keš krediti i slično). Zatim, treba napraviti plan otplate preostalih kredita.

Da bi napravio plan otplate kredita, možeš uraditi sledeće:

  1. Razvrstaj sve kredite koje imaš u „dobre” i „loše”.„Dobar” kredit je onaj koji je uzet kako bi se kupila imovina čija će vrednost verovatno porasti ili od koje ćeš imati neke prihode, poput nekretnina ili investicija. „Loš” dug je onaj koji je uzet kako bi kupio stvari čija se vrednost smanjuje, poput TV-a, automobila ili putovanja.
  2. Napravi spisak kamata koje plaćaš za svaki kredit.Primetićeš da „dobri” krediti obično imaju znatno nižu kamatu nego „loši”. „Loš” kredit obično ima veću kamatnu stopu – poput pozajmica, kreditnih kartica i sličnih kredita.
  3. Planiraj da prvo izmiriš dugove sa visokom kamatom.Pogledaj svoj budžet i iskoristi uštede iz „Koraka 2″ kako bi povećao mesečne otplate.
  4. Napravi plan otplate ostalih kredita.Kada se oslobodiš kredita sa visokom kamatom, možeš da razmisliš o prevremenoj otplati ostalih kredita. Proveri uslove prevremene otplate zato što banke često naplaćuju penale. Zatim razmislite o prevremenoj otplati dela ili celog kredita. Penali koje banke naplaćuju za prevremenu otplatu su obično manji od kamate koju plaćaš na kredit.
  5. Proveri da li možeš da refinansiraš neke od preostalih kredita.Refinansiranje kredita znači da uzimanjem povoljnijeg kredita prevremeno otplaćuješ jedan ili više kredita koje imaš. Obrati pažnju na sve naknade i troškove prevremene otplate postojećih kredita i uzimanja novog tako da ovim zaista uštediš novac. 
  6. Razmisli o promeni indeksacije kreditaUsled promene kursa dinara u odnosu na EUR i CHF, rate za otplatu kredita mogu porasti. Kada se to desi, ili da se to ne bi desilo, možeš razmotriti mogućnost promene indeksacije kredita ili da kredit u stranoj valuti konvertuješ u dinarski kredit.

Kako da kontrolišeš svoju zaduženost?

Nedostatak finansijskog planiranja kao i nedovoljno poznavanje finansijskih proizvoda su najčešći razlozi za prezaduženost.

Kontroliši zaduženost tako što ćeš:

  • napraviti lični ili porodični budžet i pridržavati ga se
  • napraviti fond za tzv. „hitne situacije”, i koristiti ga da prebrodiš iznenadna smanjenja prihoda ili neplanirane troškove bez zaduživanja
  • planirati i štedeti za određene kupovine ili troškove
  • otplaćivati celokupan dug na kreditnoj kartici ili pozajmicu svakog meseca
  • uporediti kreditnu ponudu različitih banaka tako da pronađeš najpovoljniji kredit kada ipak moraš da se zadužiš.

Štednja

Posedovanje određene ušteđevine daje nam slobodu, fleksibilnost i sigurnost u životu. Finansijsku sigurnost nam ne obezbeđuje novac koji zaradimo, već novac koji uštedimo.

Štednja je obično namenjena kratkoročnim ciljevima. Služi za hitne situacije ili kao osiguranje za situacije kada ti je novac hitno potreban (kao što je odmor, zamena nekog kućnog aparata ili pokrivanje troškova u periodu kada si bez posla).

Štednja je jeftinija od uzimanja kredita. S porastom ušteđevine, nećeš morati toliko često da koristiš svoju kreditnu karticu i tvoja ušteđevina počeće da donosi prihod zarađujući kamatu za tebe. Dodavanjem kamate na kamatu, čak i mala ušteđevina može značajno narasti.

Međutim, ne mogu svi uvek da štede. Nekada je to nemoguće. Ako imaš kredite s visokom kamatom ili ukoliko ti je mesečni budžet vrlo skroman, verovatno nećeš biti u mogućnosti da počneš sa štednjom odmah. Štednja je cilj prema kome bismo svi trebalo da idemo, čak i kada počinjemo s veoma malim iznosima.

Da bi došao u poziciju da možeš redovno da štediš uradi sledeće:

Otplati dugove sa visokom kamatom

Ukoliko imaš dugove s visokom kamatom, kao što je dug na kreditnoj kartici, pozajmica po tekućem računu ili bilo koja vrsta keš i većina potrošačkih kredita, verovatno je najprofitabilnija investiciona strategija da otplatiš takve dugove.

Kreditne kartice, na primer, imaju veoma visoku kamatu. Mesečna kamata od, na primer, 2,5% predstavlja ogromnih 30% godišnje! Da li možeš da pronađeš investiciju koja će ti garantovati prinos od 30%? Verovatno ne. Investicije koje omogućavaju ovako visok prinos obično nose i visok rizik od gubitka uloženog novca. Zbog toga, ukoliko imaš kredite s visokom kamatom, najbolje je da njih otplatiš pa otpočneš sa štednjom i investiranjem.

Sledeći korak: napravi fond za nepredviđene situacije.

Napravi fond za nepredviđene situacije

„Fond za nepredviđene situacije” predstavlja određeni iznos štednje koji je uvek dostupan za slučajeve kada ti je novac neplanirano i hitno potreban.

Mnogi stručnjaci za finansijsko planiranje sugerišu da bi „fond za nepredviđene situacije” trebalo da bude u stanju da pokrije troškove života tokom tri do šest meseci u slučaju nepredviđene situacije – na primer, u slučaju gubitka posla, izostanka redovnih prihoda, potrebe da se hitno zameni neki kućni uređaj i slično.

S obzirom da ova sredstva treba da su lako i brzo dostupna, najbolje je držati ih na štednom računu u banci i oročiti ih na kraći period.

Zaštiti ušteđevinu od inflacije

Inflacija smanjuje kupovnu moć novca. Zbog toga ušteđevina koja ne zarađuje kamatu gubi svoju vrednost. Prema tome, da bi zaštitio vrednost svoje ušteđevine, potrebno je da obezbediš kamatu koja je veća od inflacije valute u kojoj štediš.

Bitno je da imaš u vidu da i kada štediš u stranoj valuti ne znači da si zaštićen od inflacije.

Uvećaj ušteđevinu: Iskoristi obračun kamate na kamatu

Albertu Ajnštajnu se pripisuje izreka da je obračun kamate na kamatu (složeni kamatni obračun) najjača sila na svetu. Bez obzira na to da li je Ajnštajn to zaista rekao, činjenica je da se radi o jednom od najvažnijih finansijskih principa.

Svoju ušteđevinu možeš oročiti u banci i na taj način zaraditi kamatu. Ako kamatu pripišeš glavnici i ponovo oročiš sve zajedno – zarađuješ kamatu na kamatu. Na taj način, kamata uvećava glavnicu ali uvećava i kamatu koju si već zaradio.

Ovaj efekat je veći što su iznosi veći i vreme oročenja duže, kao što se vidi u narednoj tabeli koja prikazuje oročenje 1.000 i 5.000 evra na rok od 5,10 i 20 godina uz kamatu od 5% godišnje.

 

Vreme

Iznos

1000 evra

5000 evra

5 godina

1.276 evra

6.381 evro

10 godina

1.628 evra

8.144 evra

20 godina

2.653 evra

13.266 evra

 

Tajna uspešne štednje  – počni odmah!

Važnije je početi što ranije i disciplinovano štedeti manje iznose nego čekati vreme kada ćeš moći da priuštiš veću štednju.  

Dakle odredi određeni iznos koji ćeš uštedeti svakog meseca. To može da bude određeni procenat prihoda ili fiksan iznos. Smatra se da je optimalno štedeti 10% mesečno ali možeš početi sa malim iznosima i polako ih povećavati.

Pogledaj sledeći primer:

Osoba A počne da štedi veoma rano i svake godine od svoje 19. do 28. godine oroči 500 evra. Tada prestane da izdvaja novac i od svoje 29. do 65. godine samo oročava iznos koji je uštedela.

Osoba B sačeka da dobije stalan posao i počne da štedi sa 29 godina i svake godine do svoje 65. godine uštedi po 500 evra i oroči ih.

Ako pretpostavimo da obe osobe dobijaju prosečnu kamatu od 8% godišnje, pogledajte rezultat.

Osoba A sa uloženih 5.000 evra će sa 65 godina imati 135.000 evra. Osoba B će, s druge strane, uložiti čak 18.500 evra da bi ipak imala manju ušteđevinu od osobe A za čak 25.000 evra!

 

  

primer 1

primer 2

starost

kamata

godišnji ulog

ušteđevina

godišnji ulog

ušteđevina

19 – 28

8%

500

7.823

0

29 – 65

8%

134.908

500

109.658

Napomena: Primer služi za ilustraciju matematičkog principa. Ne uzima u obzir inflaciju, poreze i sl.

Pravilo 72

Ovo pravilo ti može pomoći da proceniš željeni rast štednje ili investicije tokom vremena:

  • Podeli broj 72 sa očekivanom stopom prinosa / kamate kako bi odredio koliko godina je potrebno da se vrednost tvoja investicije duplira.
  • Podeli broj 72 s brojem godina za koje želiš da se duplira iznos tvog novca, kako bi dobili potrebnu stopu prinosa.

Primer: ukoliko investiraš s kamatnom stopom od 8 posto, podeli 72 sa 8 i dobićeš 9. Tvoja investicija će se duplirati svakih devet godina.

Ili ukoliko imaš novac koji želiš da uložiš i hteo bi da se taj iznos duplira za 10 godina, podeli 72 sa 10 i dobićeš 7,2. Iznos tvog novca će se duplirati za 10 godina ukoliko je prosečna stopa prinosa 7,2 posto.

Gde štedeti?

Budući da je štednja uglavnom namenjena kratkoročnim ciljevima ili hitnim potrebama, treba da bude lako dostupna i sigurna. Štednja u banci je najjednostavniji način. Tvoj novac će biti na sigurnom, zaradićeš kamatu i koristiti efekat obračuna kamate na kamatu bez rizika jer država osigurava depozite u bankama do iznosa od 50.000 evra preko Agencije za osiguranje depozita.

Banke nude različite vrste štednih računa i treba da odabereš onaj koji odgovara tvojim potrebama. Kada upoređuješ štedne račune, obrati pažnju na sledeće:

  • kamatne stope – neki računi imaju fiksne, a neki promenljive kamatne stope koje se povećavaju s vremenom ili iznosom novca koji dodaješ na račun
  • minimalni period štednje potreban da bi se zaradila visoka kamata
  • minimalni depozit
  • vremenske rokove u kojima se novac može povući bez penala
  • način na koji se kamata zaračunava i dodaje na račun – mesečno, tromesečno ili godišnje.

Primetićeš da fleksibilnost podrazumeva i veću cenu. Banke nude niže kamatne stope za depozite po viđenju ili kratkoročne depozite. Ako si spreman da se odrekneš pogodnosti da ti je novac uvek na raspolaganju, možeš da dobiješ veću kamatnu stopu.

Prilikom poređenja kamatnih stopa, obrati pažnju na efektivnu kamatnu stopu. Slično kao i kod kredita, efektivna kamata ti omogućava da porediš ponudu različitih banaka.

Investiranje

Nakon što kreiraš dobru osnovu za štednju i fond za nepredviđene situacije sa kojim se osećaš sigurnije, možeš razmotriti druge opcije za brže uvećanje svog novca tako što ćeš preuzeti neke rizike na duže vremenske periode.

Investiranje je upošljavanje štednje. To znači da novac ulažeš na duži rok i preuzimaš veće rizike kako bi zaradio veće prinose. Investicije se smatraju imovinom koja pruža mogućnost prihoda ili određene koristi u budućnosti.

Investiranje nije samo za bogate. Nije ti potrebno puno novca da bi investirao. Neki ljudi počnu sa investiranjem malih iznosa pa polako tu investiciju uvećavaju. Drugi radije sačekaju da uštede veći iznos da počnu sa investiranjem.

Investicija je i oročena štednja u banci. Takva investicija nosi nizak rizik, zato što država garantuje sigurnost depozita do 50.000 eura, pa je i zarada od kamate relativno niska. Druge vrste investicija ne poseduju garancije pa nose i veći rizik. Međutim, takve investicije uglavnom daju veće prinose na duži rok od štednje u banci i često pružaju bolju dugoročnu zaštitu od inflacije.

Generalno je pravilo da što je rizik investicije veći, veći je i očekivani prinos.

Cilj investiranja je da uposliš svoj novac i da ga uvećaš. Da bi uspešno investirali treba da razumeš određene koncepte kao i vrste investicija koje ti odgovaraju.

Kako da počneš da investiraš?

Počni tako što ćeš razmisliti o sledećem:

  • Koliko novca imaš na raspolaganju za investiranje?
  • Koliki je rok na koji želiš da investiraš svoj novac odnosno kada će ti taj novac biti potreban?
  • Da li želiš da novac raste ili da ti donosi prihode od kamate?
  • Koliko rizika i kakve vrste rizika si spreman da prihvatiš?
  • Da li imaš dovoljno znanja i vremena da samostalno investiraš ili ti je lakše da investiraš kroz investicione fondove?
  • Da li želiš da odlučuješ o svakoj investicionoj odluci ili želiš da to rade profesionalci umesto tebe?
  • Da li neke investicije imaju povoljniji poreski tretman ili su oslobođene poreza?

Postoje različite vrste investicija. Neke će ti odgovarati a neke uopšte nisu za tebe. Sve zavisi od:

Odredi investicioni cilj

Razmisli zašto želiš da investiraš. Pogledaj svoje finansijske ciljeve. Da li će ti novac biti potreban za kupovinu stana za 5 godina ili želiš dodatni prihod kada se penzionišeš? Kada odrediš svoje ciljeve, dobićeš odgovore i na ostala pitanja – koliko rizika možeš da prihvatiš ili koliko vremena imaš na raspolaganju.

U suštini, postoji nekoliko osnovnih ciljeva investiranja. To su:

  • sačuvati vrednost novca
  • obezbediti redovne, periodične prihode od kamate
  • uvećati vrednost novca

Odredi rizik koji možeš da prihvatiš

Rizik je sastavni deo svake investicije. Zato treba da razmisliš koliko rizika želiš i možeš da prihvatiš.

Postoje različite vrste rizika. Rizik može biti da ne zaradiš onoliko koliko si očekivao ali rizik može biti i da izgubiš sve što je uloženo. Neke investicije mogu značajno porasti tokom narednih 15 godina ali u međuvremenu mogu značajno gubiti i dobijati na vrednosti. Investicije sa visokim rizikom donose najveće prinose ali imaju i najveću verovatnoću da ćeš izgubiti uloženi novac.

Glavni organ koji odlučuje gde investirate je stomak a ne mozak!
Peter Linč
Čuveni investitor

Rizik koji si spreman da prihvatiš zavisiće velikim delom i od tvoje ličnosti i sklonosti ka riziku. Da li voliš da se kockaš? Da li voliš da rizikuješ ili, naprotiv, voliš sigurnost? Da li ćeš moći da spavaš noću ako si uložio svoj novac u nešto gde ga lako možeš izgubiti? Ili ćeš se radije zadovoljiti sa manjom zaradom da bi tvoj novac bio sigurniji?

Čak i ako ste skloni preuzimanju rizika, visokorizične investicije nisu uvek primerene. Opšte pravilo je da kratkoročne investicije treba da budu niskorizične a dugoročne sa većim nivoom rizika.

Na primer, ako je tvoj cilj da za tri godine imaš određenu ušteđevinu za kupovinu stana, trebalo bi da investiraš u sigurnije i konzervativnije proizvode, tako da se zaštitiš od fluktuacija na tržištu tokom trajanja tvoje investicije.

Ukoliko investiraš dugoročno, možeš da preuzmeš mnogo veći rizik, budući da ti duži vremenski period omogućava da se izboriš s eventualnim gubicima. Na primer, ukoliko štediš za penziju i imaš još 30 godina pre planiranog penzionisanja, možeš da razmišljaš i o rizičnijim investicijama, s obzirom na dugoročni vremenski horizont. Na taj način imaćeš više vremena za rast novca, a zahvaljujući dužem investicionom periodu moći ćeš da unovčiš investicije tokom perioda povoljnijih cena.

Razmotrite različite vrste investicija

Kada odredite svoje investicione ciljeve i rizik koji ste spremnji da prihvatite, treba da odredite u koje investicije ćete da uložite svoj novac i na koji način.

U suštini, sve investicije se mogu svrstati u jednu od četiri šire kategorije:

  1. depoziti (gotovina)
  2. dužničke hartije od vrednosti
  3. vlasničke hartije od vrednosti
  4. nekretnine

One se razlikuju po nivou rizika kao i vrsti prihoda koje vam mogu doneti. Njihovom kombinacijom, dobićete investicije koje su primerene svakom od tri navedena investiciona cilja. Preporučljivo je da investirate u različite vrste investicija tako da smanjite investicioni rizik. To se naziva diverzifikacijom i predstavlja jedno od važnih pravila investiranja.

Kada odredite vrste investicija koje vam odgovaraju, treba da odredite da li ćete investirati u njih direktno ili indirektno preko:

Gotovina – kratkoročni bankarski depoziti

Generalno, gotovina se drži na štednim računima u banci da bi se akumulirala kamata, pri čemu se investitoru obezbeđuje sigurnost i likvidnost. Prinos je nizak u poređenju s drugim investicijama, ali je siguran. Vrednost glavnice kod ove investicije neće opasti, a novac će vam biti lako dostupan.

Kao što je ranije pomenuto, štedni računi su dobra investicija kada je reč o kratkoročnim ciljevima i fondovima za nepredviđene situacije. Za srednjoročne i dugoročne ciljeve investitora, međutim, ne moraju biti dobra investiciona opcija.

Obveznice – Pozajmljivanje vašeg novca

Kada kupujete obveznicu, vi pozajmljujete novac izdavaocu – državi, opštini ili kompaniji. Dajete im novac na određeni period, a oni se obavezuju da vam plate određenu kamatu i celokupan iznos po isteku roka dospeća.

Kamata na obveznice zavisi od rizičnosti obveznice – radi se o kreditnoj sposobnosti izdavaoca da isplati obveznice kada one dospeju na naplatu. Što je rizik manji, kamata na obveznicu će biti manja. Jasno je da su državne obveznice najmanje rizične jer za njih garantuje država. Rizičnost ostalih obveznica zavisi od finansijske situacije izdavaoca. Iako kod nas još ne postoje, uobičajeno je da specijalizovane agancije za procenu kreditnog rizika određuju kreditni rejting izdavaoca obveznice. Te agencije imaju metodologiju i stručan kadar koji je u stanju da sagleda sve finansijske aspekte izdavaoca i da odrede njihovu pouzdanost. To olakšava investitorima da razumeju rizik obveznica prilikom ulaganja.

Početna vrednost obveznice može da se menja do dana dospeća. Obveznice mogu da se drže do dospeća ili se njima može trgovati pre dospeća. U trenutku izdavanja one se emituju po svojoj nominalnoj ceni, odnosno iznosu koji će investitori dobiti o roku dospeća. Kada se obveznicom trguje pre dospeća onda njena cena može biti veća ili manja od nominalne vrednosti.

  • Cena veća od nominalne – Kada su važeće kamatne stope niže od kamatne stope obveznice prodajna cena obveznice biće veća od njene nominalne vrednosti. Zašto? Zato što takva obveznica nudi veću kamatu od onih koje se mogu naći na tržištu u tom trenutku.
  • Cena niža od nominalne – Kada su važeće kamatne stope više od kamatne stope obveznice situacija je obrnuta pa je prodajna cena obveznice ispod nominalne vrednosti i kaže se da se obveznica prodaje uz diskont.

Akcije – vlasništvo nad delom preduzeća

Kada kupite akciju, postajete jedan od vlasnika kompanije – akcionar. Kao akcionar možete zaraditi na dva načina, od:

  • Dividende: Kada kompanija ostvari profit, raspodela tog profita akcionarima na kraju godine predstavlja dividendu. Redovna raspodela dividende nije obavezna i zavisi od odluka rukovodećih tela kompanije.
  • Kapitalne dobiti: Kada prodate akcije za iznos veći od onoga za koji ste ih kupili ostvarujete kapitalnu dobit. Cene akcija se povećavaju u skladu s očekivanjima vezanim za uspešnost poslovanja kompanije.

Nema garancija da ćete zaraditi kao akcionar, čak ni garancija da ćete povratiti svoju investiciju. Prilikom kupovine akcije, preuzimate rizik da izgubite jedan deo ili celokupan uloženi novac, ukoliko kompanija bude loše poslovala ili ukoliko dođe do opšteg pada cena akcija. S druge strane, takođe se može desiti da vrednost vaših akcija poraste i da donesu daleko veći prinos od onoga koji donose obveznice.

Pre nego što uložite u akcije određene kompanije, treba da se dobro upoznate sa njenim dosadašnjim poslovnim rezultatima, budućim poslovnim planovima, konkurentima, tržištu na kojem posluje i privrednom sektoru kome pripada. Uspešni investitori su dobro informisani, ne samo prilikom početnog ulaganja, već tokom celog trajanja investicije.

Akcije nisu dobar vid kratkoročnog investiranja, imajući u vidu kolebljivost berze koja prolazi kroz periode rasta i opadanja. Usled kolebljivosti, cene akcija mogu biti niske u trenutku kada želite da ih prodate, zbog čega se smatraju lošim izborom za kratkoročno investiranje. Rizičnije akcije nude veći potencijalni prinos od drugih investicija, ali kod njih takođe postoji i veća mogućnost za pad vrednosti vaše investicije. Prisetite se fundamentalnog investicionog pravila – što je niži rizik, niži je i očekivani prinos.

Ukoliko se opredelite da investirate u akcije, potrudite se da vaša investicija bude dugoročna i pripremite se da se vrednost vaših akcija često menja.

Nekretnine

Ulaganjem u nekretnine postajete vlasnik sopstvenog doma ili ulažete u stambene i komercijalne objekte. Investiranje u nekretnine je najbolje kao dugoročna investicija, s obzirom na to da postoji mogućnost kratkoročnih kolebanja cena nekretnina.

  • Vaš dom – Svako teži da postane vlasnik sopstvenog doma – stana ili kuće. Ipak, budite realistični kada je reč o kupovini stana/kuće i učinite to delom svog finansijskog plana. Imajte na umu da će vrednost ove investicije verovatno porasti, ali vam ona neće obezbediti prihode. Prema tome, ukoliko će značajan deo vašeg imetka biti investiran u vaš dom, možda bi trebalo da razmislite o nekom manje skupom stanu/kući a da vaš novac rasporedite i u druge investicije.
  • Stambeni objekti (za izdavanje) – Ukoliko kupite stambeni objekat i izdajete ga, možete zaraditi novac na dva načina: (1) na osnovu povećanja ukupne vrednosti nekretnine ukoliko odlučite da je prodate; i (2) na osnovu prihoda koji dobijate od stanarine, nakon odbitka troškova poput troškova održavanja ili otplate kredita.
  • Komercijalni objekti (za izdavanje preduzećima) – Ovo su investicije u kancelarijski prostor, prodajni prostor, skladište ili neki drugi industrijski objekat. Novac se zarađuje na isti način kao u slučaju stambenog objekta namenjenog izdavanju, ali treba imatu u vidu da na cenu rentiranja značajan uticaj ima opšta poslovna klima. Ove investicije su često većeg obima, ali i mali investitori mogu da ulažu preko investicionih fondova specijalizovanih za ulaganje u ovakve nekretnine.

Sastavi portfolio

Kada odrediš svoje investicione ciljeve, period investiranja i rizik koji želiš da preuzmeš vreme je da odrediš gde ćeš da investiraš – treba da sastaviš svoj portfolio.

Ne stavljajte sva jaja u jednu korpu – raspodelite ih!

Da bi verovatnoća gubitka prilikom investiranja bila manja, treba da raspodeliš investicije. Investiraj u različite vrste hartija od vrednosti čije cene neće padati istovremeno. Na primer, vrlo je verovatno da će tokom perioda kada cene akcija padaju prinosi na obveznice biti u porastu. Kada investirate u akcije, na primer, investirajte u akcije različitih preduzeća kao i preduzeća koja posluju u različitim privrednim sektorima.

 

Portfolio predstavlja skup investicija koje imaš. Jedan od osnovnih principa investiranja koji treba da imaš u vidu je da portfolio treba da bude diversifikovan. To znači da treba da ulažeš u različite vrste investicija čije se cene uglavnom kreću u suprotnim smerovima tako da smanjiš moguće gubitke.

Kao što je rečeno, osnovni parametri za sastavljanje portfolia su rizik koji si spreman da preuzmeš i trajanje investicije.

Slika niže u tekstu prikazuje različite nivoe rizika za četiri osnovne vrste investicija. Ona takođe daje i primere sastava portfolia u zavisnosti od dužine investiranja i rizičnosti.

Portfolio sa niskim rizikom

Ako investiraš na kraći rok, treba ti niskorizični portfolio koji se prvenstveno sastoji od depozita i obveznica.

Portfolio sa visokim rizikom 

Ako investiraš dugoročno, portfolio bi trebalo da izgleda obrnuto. Dug vremenski period omogućava da se iskoristi mogučnost visokih prinosa od ulaganja u akcije zato što imaš vremena da prebrodiš eventualne gubitke i sačekaš da cene porastu.

Portfolio sa srednjim rizikom

Ovakav portfolio bi trebalo da se sastoji od svih vrsta investicija.

Sastav portfolija treba da zavisi i od starosti investitora! Staro pravilo je da oduzmete svoje godine od 100 – dobićete procenat portfolija koji treba da držite u akcijama. Ostatak treba da bude u sigurnijim investicijama na primer u obveznicama. Ako, na primer, sada imate 20 godina, možete držati i do 80% svojih investicija u akcijama. Međutim, sa produženjem životnog i radnog veka, mnogi sada smatraju da bi pravilo trebalo da bude oko 110 ili 120 minus godine starosti. Razlog je da ljudi sve duže žive i treba im više novca a ulaganja u akcije omogućavaju veće prinose.

Kako želiš da investiraš?

Kada odrediš svoj investicioni profil, rizik koji možeš da prihvatiš, vrste investicija koje ti odgovaraju, treba da odlučiš na koji način ćeš da investiraš.

Imaš dve mogućnosti da investiraš:

  • Direktno
  • Indirektno preko specijalizovanih finansijskih institucija

Direktno investiranje

Da bi sam ulagao potrebno je određeno znanje i vreme. Kada, na primer, direktno ulažeš u akcije, važno je da se dobro informišeš o tržištu, konkretnom sektoru, kompaniji, njenim proizvodima i konkurentima. Važno je i da si osposobljen da razumeš i procenjuješ finansijske izveštaje. Trebalo bi takođe da razmisliš o diverzifikovanju investicija koje mogu zahtevati značajnu svotu novca. Zbog diverzifikacije mnogi ljudi smatraju indirektno investiranje lakšim i ekonomičnijim.

Indirektno investiranje – Investicioni fondovi

Nije lako steći dovoljna znanja o pojedinim privrednim granama da bi mogao da izabereš akcije čija cena će da raste. To zahteva i puno vremena koje mnogi ljudi nemaju na raspolaganju. Analiza određene kompanije zahteva razumevanje finansijskih izveštaja i opsežno istraživanje. Zbog toga se veliki broj ljudi oslanja na usluge profesionalaca koji su stručni za finansijsku analizu kompanija, tako da na osnovu njihovih preporuka donosi investicione odluke. Naravno da te usluge imaju svoju cenu koja može biti previše visoka za male investitore.

Zbog toga se pojedinci često odlučuju da investiraju indirektno – preko investicionih fondova. U investicionom fondu, tvoj novac je udružen s novcem drugih investitora i čini imovinu investicionog fonda. Investiranjem imovine fonda bave se društva za upravljanje. To su specijalizovana preduzeća koja su stručno i tehnički opremljena da profesionalno investiraju imovinu fonda. Za tu uslugu, članovi fonda plaćaju naknade.

Investicioni fondovi

Postojanje investicionih fondova je važno zato što pružaju mogućnost malim investitorima da investiraju u hartije od vrednosti a da pri tome svaki dan mogu unovčiti svoje uloge.

Investicioni fondovi su se kod nas pojavili početkom 2007. godine, po mnogima sa značajnim zakašnjenjem. Zbog značajnog rasta tržišta akcija u tom periodu, vrlo brzo osnovano je više akcijskih fondova koji su beležili značajne stope prinosa sve dok kriza nije zahvatila tržište akcija i dovela do značajnog pada. Sa padom tržišta akcija, pojavili su se i konzervativniji fondovi. Danas od ukupno 13 fondova 2 fonda su balansirana, 3 su fonda očuvanja vrednosti imovina a ostalih 8 su akcijski fondovi.   

Prednosti investicionih fondova

Investicioni fondovi nude nekoliko prednosti investitorima:

Profesionalno upravljanje fondom – Društva za upravljanje su obavezna da ispune određena pravila u pogledu svojih kadrovskih i tehničkih kapaciteta kako bi dobili dozvolu za upravljanje investicionim fondovima. Društva za upravljanje moraju da angažuju licencirane portfolio menadžere za upravljanje fondovima, što znači da obučeni profesionalci vrše istraživanja, analize, odabir i praćenje hartija od vrednosti u koje fond ulaže.

Diverzifikacija – Mnogim investitorima, posebno onim koji poseduju mala sredstva za investiranje, jednostavnije je da postignu diverzifikaciju investiranjem u fondove.

Jednostavan pristup – Fondovi omogućavaju i investitorima koji raspolažu malim sumama da investiraju, zahvaljujući malom iznosu minimalnog uloga kao i mogućnost da se uloženi iznos povećava bilo kada.

Likvidnost – Investitori mogu u bilo kom momentu da unovče svoje investicije tako što će prodati svoje investicione jedinice fondu na osnovu dnevne neto vrednosti jedinice uz odbitak naknade za otkup.

Nedostaci investicionih fondova

Postoje određene karakteristike investicionih fondova koje investitori mogu smatrati nedostacima:

Troškovi i kada postoji gubitak – Investitori su obavezni da društvu za upravljanje plaćaju naknade za upravljanje fondom bez obzira na učinak fonda – dakle, i kada fond ima gubitak i vrednost mu se smanjuje.

Nedostatak kontrole – Investitori ne znaju šta tačno sadrži portfolio fonda i nisu u mogućnosti da utiču na investicione odluke koje donosi društvo za upravljanje.

Kako funkcionišu investicioni fondovi?

Investicioni fondovi prikupljaju novac većeg broja investitora i ulažu u akcije, obveznice, instrumente tržišta novca, druge hartije od vrednosti ili nekretnine. Sva ova imovina koju drži investicioni fond naziva se „portfolio”. Vrednost portfolija naziva se „neto vrednost imovine” i ona se određuje svakog dana na osnovu dnevne tržišne vrednosti svih investicija u portfoliju.

Koje su vrste investicionih fondova?

Postoje različite vrste investicionih fondova osmišljenih tako da zadovolje različite investicione profile. Postoje četiri kategorije investicionih fondova:

  • Fondovi rasta vrednosti imovine
  • Balansirani fondovi
  • Fondovi prihoda i
  • Novčani fondovi

Svaka kategorija fonda ima različite karakteristike, rizike i očekivani prinos.

Fondovi očuvanja vrednosti imovine – Ovo su najmanje rizični fondovi zato što investiraju u kratkoročne visoko kvalitetne instrumente. Njihov je cilj da se vrednost investicione jedinice održava stabilnom na 1.000 dinara, uz isplatu redovnih dividendi sličnih kratkoročnim kamatnim stopama. Drugim rečima, svrha ovih fondova je da zaštite vrednost investicije od inflacije, slično kao i oročeni depoziti. Fondovi očuvanja vrednosti imovine obično pružaju prinose niže od ostalih vrsta fondova.

Fondovi s fiksnim prihodom – Ovo su fondovi obveznica i obavezni su da ulože barem 75% svog portfolija u obveznice. Za razliku od fondova očuvanja vrednosti imovine, oni nemaju ograničenja u smislu kvaliteta hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Kvalitet obveznica može drastično da varira, od niskorizičnih obveznica koje izdaje država, do visokorizičnih obveznica koje mogu da izdaju kompanije suočene sa problemima u poslovanju.

Zbog male ponude obveznica, ovo je jedina vrsta fondova koja još uvek ne postoji kod nas.

Fondovi rasta – Ovi fondovi se često nazivaju i fondovima akcija zato što su obavezni da ulažu barem 75% svog portfolija u akcije. Slično kao kod fondova s fiksnim prihodom, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu kvaliteta akcija u koje ovakvi fondovi mogu investirati.

Karakteristike fondova rasta mogu značajno da variraju u zavisnosti od akcija u koje fond investira. Na primer, fond može da investira u akcije kod kojih se nikada ne isplaćuju dividende, ali koje imaju visok potencijal rasta njihove vrednosti i realizacije kapitalne dobiti, ili može da investira u akcije koje isplaćuju visoke dividende. Takođe, fond može investirati akcije u određenom sektoru, ili čak može pokušati da oponaša određeni berzanski indeks.

Kako investirati u investicioni fond?

Možete investirati u otvoreni investicioni fond potpisivanjem ugovora o članstvu direktno u društvu za upravljanje ili preko posrednika, kao što su banka ili broker. Investiranjem određenog iznosa u otvoreni investicioni fond, vi u stvari kupujete određeni broj investicionih jedinica fonda. Stvarni broj jedinica biće jednak novcu koji uplatite, umanjenim za ulaznu naknadu, pa podeljenim s vrednošću jedinice na dan kada ste kupili jedinice.

Investicioni fondovi obavezni su da objavljuju vrednost investicione jedinice fonda svakog radnog dana. Prema tome, svakog dana možete da pomnožite broj jedinica koje posedujete sa dnevnom vrednošću koja se objavljuje i tako ćete znati vrednost vaše investicije.

Kako možete zaraditi ulaganjem u investicione fondove?

Ukoliko se vrednost portfolija investicionog fonda povećava, nakon odbitka svih naknada i troškova, onda će se i vrednost vaše investicione jedinice uvećati.

Pre nego što se odlučite da uložite u investicioni fond:

  • Izaberite fond koji odgovara vašim investicionim ciljevima i riziku koji ste spremni da preuzmete. Ne ulažite novac koji vam je bitan za vašu budućnost u visokorizične fondove kao što su fondovi rasta koji ulažu u akcije. Kao što se već pokazalo, ovo su fondovi sa visokim rizikom gde možete imati značajne gubitke. Svi fondovi nose izvesnu dozu rizika, i važno je da te rizike razumete.
  • Razmotrite naknade i troškove fonda. Investicioni fondovi uključuju određene naknade i troškove. Pored troškova trgovine hartijama od vrednosti, postoje tri vrste naknada koje su dozvoljene zakonom.
    • Naknada za kupovinu investicionih jedinica – to je iznos koji društvo naplaćuje prilikom kupovine investicionih jedinica i iskazana je kao procenat sredstava koji se uplaćuje.
    • Naknada za otkup investicionih jedinica – neki fondovi naplaćuju naknadu kada investitor prodaje svoje jedinice. Ta naknada je Zakonom ograničena na 1%.
    • Naknada za upravljanje fondom – to je naknada koja se plaća društvu za upravljanje za usluge investiranja i upravljanja imovinom fonda. Ovaj iznos se svakodnevno obračunava kao procenat vrednosti fonda.

Važno je da razumete sve naknade i troškove koji se naplaćuju iz imovine fonda. Imajte na umu da ove naknade značajno umanjuju prinos. Čak i male razlike u naknadama mogu imati velikog uticaja na prinos tokom vremena. Zbog toga je važno uporediti naknade prilikom izbora fonda.

  • Pročitajte prospekt – Pre potpisivanja ugovora o članstvu sa fondom, društvo za upravljanje je dužno da vam obezbedi primerak prospekta fonda. Prospekt sadrži sve bitne podatke vezane za karakteristike, funkcionisanje i uslove fonda.

Istorijski prinos

Podatke o istorijskim prinosima fonda uvek uzimajte sa rezervom. To i nije toliko bitan podatak koliko se na prvi mah čini. Budući prinos fonda – ono je što je bitno za investitore. Međutim, iako ostvareni prinos nije garancija budućih rezultata, on može investitorima dati sliku o promenljivosti prinosa fonda kao i o njegovoj uspešnosti. Uopšteno govoreći, što su prinosi fonda promenljiviji, to je fond rizičniji.

Penzijska štednja

Za mlade je posebno važno da razumeju kako da planiraju svoju penziju.

Usled značajnih demografskih promena, starenja stanovništva i niskih stopa fertiliteta došlo je do značajnih promena u penzijskim sistemima u mnogim zemljama. Sistemi zasnovani na principu međugeneracijske solidarnosti, gde zaposleni plaćaju doprinose iz kojih se isplaćuju penzije, nisu održivi jer se struktura stanovništva promenila. Reforme državnih penzijskih sistema se zasnivaju na postepenom smanjenju penzija za buduće generacije penzionera i stimulasanju građana da sami štede za svoju starost. U tu svrhu se uvode privatni penzijski fondovi.

U Srbiji, pored svih nasleđenih problema u penzijskom sistemu, veoma su izraženi i svi navedeni demografski trendovi. Iako diskusija o reformi penzijskog sistema i dalje traje, jasno je da će se sve teže živeti od državne penzije i da će biti sve veća potreba da se obezbedi dodatna štednja. Ovo je posebno važna činjenica za mlade zato što oni neće moći da računaju da žive samo od državne penzije. Ko želi da održi isti životni standard koji ima tokom radnog veka, moraće da obezbedi prihode kojima će dopuniti državnu penziju.

Koliko će ti novca biti potrebno u penziji?

Razmisli kako ćeš živeti nakon odlaska u penziju. Gde ćeš živeti? Kako ćeš provoditi vreme? Koliki će ti biti troškovi? Koliko će ti novca biti potrebno za zadovoljavajući životni standard?

Mnogi stručnjaci veruju da je u proseku potrebno da penzija iznosi oko 80% zarade da bi se zadržao isti životni standard. Međutim to je individualna potreba. Treba da razmisliš kako ćeš živeti nakon odlaska u penziju i koliki će ti biti troškovi. Iako se određeni troškovi penzionisanjem smanjuju, treba uzeti u obzir moguće nove troškove poput medicinskih troškova, pomoći u kući, nege i slično.

Zatim, razmisli kako ćeš obezbediti potrebne prihode. Koliko će iznositi tvoja državna penzija? Koliko će ti biti potrebno dodatnih prihoda? Kako ćeš obezbediti te dodatne prihode?

Svako ko je zaposlen ima pravo na državnu penziju kada ispuni uslove u pogledu starosti i dužine staža. Iznos državne penzije zavisi od visine doprinosa, godina staža i načina usklađivanja penzije. Međutim, iznos državne penzije na koji ćeš moći da računaš, danas je relativno teško proceniti s obzirom na to da je reforma penzijskog sistema u Srbiji još uvek u toku. Uobičajena praksa u mnogim zemljama je da se građanima dostavljaju izvodi sa podacima o uplaćenim doprinosima i proračunom penzije koju ti doprinosi omogućavaju upravo da bi im se olakšalo planiranje penzijske štednje. Dok se takva praksa ne pojavi kod nas, moramo se zadovoljiti okvirnim prognozama. U zavisnosti od toga koliko želiš da budeš konzervativan, možeš računati nekih 60-70% zarade za pun radni staž i pratiti dalje reforme.

Ljudi danas žive duže nego pre i neophodno im je više novca u starosti. Možda ćeš živeti od penzije 20 ili 30 godina – ili duže. Zbog toga je veoma važno da razmisliš na koji način ćeš sebi obezbediti dodatne prihode koji će dopuniti državnu penziju za duži životni vek koji ćeš verovatno uživati u penziji.

Kada utvrdiš broj godina do penzije i iznos koji će ti okvirno biti potreban, možeš izračunati potreban iznos mesečne štednje i prinosa i razmisliti o načinima štednje.

Ključno je za štednju za starost da se počne rano sa štednjom i ulaganjem, dok si mlad i radiš. Na taj način ćeš imati dovoljno vremena da bez velikog opterećenja akumuliraš potreban novac. Iako ti možda sada deluje suviše rano da razmišljaš o tome, kasnije ćeš imati mnogo više stvari o kojima ćeš morati da razmišljaš kao što su kupovina stana, deca, njihovo školovanje.

Pogledaj sledeći primer.

   primer 1primer 2
starostkamatagodišnji ulogušteđevinagodišnji ulogušteđevina
19 – 288%5007.8230
29 – 658%134.908500109.658

Napomena: Primer služi za ilustraciju matematičkog principa. Ne uzima u obzir inflaciju, poreze i sl.

Osoba A počne da štedi veoma rano za penziju i svake godine od svoje 19. do 28. godine oroči 500 evra. Tada prestane da izdvaja novac i od svoje 29. do 65. godine samo oročava iznos koji je uštedela. Osoba B počne da štedi tek kada napuni 29 godina i svake godine do svoje 65. godine uštedi po 500 evra i oroči ih.

Ako pretpostavimo da obe osobe dobijaju prosečnu kamatu od 8% godišnje, pogledajte rezultat. Osoba A sa uloženih 5.000 evra će sa 65 godina imati 135.000 evra. Osoba B će, s druge strane, uložiti čak 18.500 evra da bi ipak imala manju ušteđevinu od osobe A za čak 25.000 evra!

Privatni penzijski fondovi

Privatni penzijski fondovi su isključivo namenjeni penzionoj štednji. To je bitno jer znači da je njihovo poslovanje vrlo strogo regulisano u skladu s njihovom svrhom. Narodna banka Srbije vrši nadzor nad privatnim penzijskim fondovima starajući se da se njima rukovodi na bezbedan način i u najboljem interesu članova. Važno je napomenuti da privatni penzijski fondovi pružaju i poreske podsticaje.

Kako funkcionišu privatni penzijski fondovi?

Privatni penzijski fondovi su vrlo slični investicionim fondovima. Članovi redovno uplaćuju doprinose u fond, a ovi doprinosi se konvertuju u investicione jedinice koje se ulažu u hartije od vrednosti. Njima takođe upravljaju posebno licencirana društva za upravljanje penzijskim fondovima.

Međutim, postoje i određene razlike u odnosu na investicione fondove – ovi fondovi služe štednji za starost pa prevashodno treba da pruže sigurnost investicija.

  • Vrste hartija od vrednosti u koje ulažu penzijski fondovi – regulisane su zakonom. Na taj način se obezbeđuje da penzijski fondovi mogu investirati samo u niskorizične i kvalitetne hartije od vrednosti i da ne mogu rizikovati penzionu štednju.
  • Poreski podsticaji omogućavaju članovima penzijskih fondova da njihovi doprinosi budu oslobođeni poreza do određenog limita.
  • Novac se iz penzijskog fonda ne može povlačiti bilo kada. Član fonda može povući svoja sredstva tek kada napuni 53 godine. Ovakvo ograničenje postoji da bi se sprečila zloupotreba poreskih olakšica. S druge strane, članovi fondova mogu menjati fondove bez naknade, po ceni troškova prenosa sredstava iz fonda u fond.

Iako se država stara o bezbednosti ulaganja u penzijske fondove, treba imati na umu da investitor ipak snosi investicioni rizik. Iako se ulozi u penzijskim fondovima mogu značajno uvećati, oni mogu i da izgube na vrednosti; ne postoje garancije da ćete zaraditi. Penzijski fondovi su dužni da dnevno objavljuju vrednost investicionih jedinica, tako da možete svakoga dana proveriti koliko iznosi vaša ušteđevina tako što ćete pomnožiti broj investicionih jedinica koje posedujete s njihovom dnevnom vrednošću.

Koje naknade naplaćuju penzijski fondovi?

Kao što je to slučaj sa investicionim fondovima, i društva za upravljanje penzijskim fondovima naplaćuju naknade za upravljanje fondovima. Međutim, kada je reč o penzijskim fondovima ove naknade su ograničene zakonom. Setite se šta je rečeno u prethodnom delu o investicionim fondovima – naknade značajno umanjuju prinos. Uvek uporedite šta različiti fondovi nude kada su u pitanju predviđene naknade.

Kako se sredstva povlače iz penzijskog fonda?

Kada član fonda napuni 53 godine starosti ili kasnije – može da odluči da povuče svoju ušteđevinu iz fonda. Postoje tri načina koje Zakon dozvoljava.

Povlačenje u gotovini – Član fonda može povući celu ušteđevinu odjednom u gotovini. Tada mu društvo za upravljanje isplaćuje celokupan iznos umanjen za porez koji u tom slučaju iznosi 20% od celokupne sume.

Programirane isplate – Član fonda može odlučiti da mu društvo za upravljanje periodično isplaćuje određene iznose sve dok se ne potroši iznos koji je akumulirao u fondu. Takve isplate se nazivaju programirane isplate i član fonda određuje iznos periodičnih isplata. Na taj način će član fonda dobiti dodatne prihode kojima će dopuniti penziju, ali može se desiti da istroši sredstva koje je uštedeo i da ostane bez tih prihoda posle određenog broja godina. Svaka isplata se oporezuje.

Kupovina anuiteta – Član fonda može odlučiti da želi do kraja života da prima određenu dodatnu penziju. Jedini način da to ostvari jeste da iskoristi ušteđevinu iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog društva za osiguranje. Na taj način će osiguravajuće društvo da mu isplaćuje ugovoreni iznos bez obzira da li se ušteđevina potrošila ili nije. Država stimuliše ovakav pristup, tako da je oslobođena poreza.

Zaštiti imovinu - Kako funkcioniše osiguranje?

Osigurati se znači zaštititi sebe, sopstvenu porodicu i imovinu za slučaj da nešto krene po zlu. Osiguranje je najbolji način da zaštitite svoju imovinu a isplati se onda kada je najpotrebnije.

Osiguranje vam pruža način da se obezbedite od rizika finansijskog gubitka koji se može desiti kao posledica neočekivanog događaja. Osiguranje ne uklanja rizik od nesreće, bolesti ili nezgode, ali obezbeđuje zaštitu, naknadu i finansijsku sigurnost za vas i vašu porodicu.

Osiguranje se kupuje plaćanjem premije osiguranja. Sa osiguravačem se potpisuje ugovor, koji se obavezuje da plati određeni iznos novčane naknade ukoliko se događaji pokriveni ugovorom dogode. Možete se dogovoriti da snosite deo štete sami (ovo se naziva franšiza) i da imate pristupačniju stopu premije.

Polisa osiguranja ne predstavlja blanko ček. Pokriveni ste samo u slučaju štetnih događaja koji su navedeni u ugovoru. Vaš osiguravač će vam isplatiti samo naknadu predviđenu ugovorom. Ne možete zahtevati ono što nije pokriveno vašom polisom. Kada kupujete osiguranje, pobrinite se da ono pokriva ono što želite da obezbedite, kao i da, u slučaju nastanka osiguranog slučaja, iznos naknade iz osiguranja odgovara vašim potrebama.

Vrste osiguranja

Postoje različite vrste osiguranja. Neke vrste osiguranja su obavezne (predviđene zakonom, kao osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu upotrebom motornog vozila, tzv. osiguranje od auto-odgovornosti), dok su ostala dobrovoljna. Postoje određene situacije kada pojedine institucije zahtevaju da imate osiguranje kako biste dobili kredit, putovali u inostranstvo, uzeli auto na lizing itd.

Najčešće vrste osiguranja (bez određenog redosleda) jesu:

Osiguranje imovine, koje obezbeđuje zaštitu od većine rizika ostvarivih na imovini (zgrade, oprema, kuće i pokretna imovina) kao što je požar, krađa ili šteta prouzrokovana vremenskim neprilikama.

Osiguranje motornih vozila (osiguranje automobila) koje obezbeđuje zaštitu od šteta na vašem automobilu usled krađe ili saobraćajne nesreće.

Osiguranje od odgovornosti koje pokriva tužbe protiv osiguranog. Osiguranje od auto-odgovornosti je obavezna vrsta osiguranja od odgovornosti koje pokriva telesne povrede ili smrt trećih lica koje ste prouzrokovali, i imovinu lica koju ste oštetili automobilom u nesreći. Međutim, mnogo je različitih vrsta osiguranja od odgovornosti koja su dobrovoljna. Na primer, lekar može kupiti polisu osiguranja kako bi pokrio novčane obaveze po osnovu tužbe, ukoliko načini grešku prilikom lečenja pacijenta.

Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja, kojim se osiguravaju lica od neočekivanih događaja za vreme obavljanja redovnog posla, ili tokom slobodnog vremena, obezbeđujući isplatu unapred ugovorenog iznosa novca u slučaju invaliditeta ili smrti osiguranika.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva medicinske troškove, ili obezbeđuje plaćanje cele ili dela ugovorene osigurane sume, ako dođe do težih bolesti ili hirurških intervencija.

Životno osiguranje obezbeđuje naknadu iz osiguranja porodici preminulog ili drugom naznačenom korisniku. Postoje dve osnovne vrste životnog osiguranja: osiguranje od rizika smrti i mešovito osiguranje (osiguranje za slučaj smrti i doživljenja, kojim se obezbeđuje životno osiguranje sa karakteristikama štednje). Pored isplate garantovanog ugovorenog iznosa novca (osigurana suma), mešovito osiguranje pruža, ukoliko je ugovoreno, i mogućnost uvećanja ugovorenog iznosa, za učešće u dobiti osiguravača ukoliko društvo dobro posluje.

Rentno osiguranje, kojim se obezbeđuje isplata unapred ugovorenih novčanih iznosa u kontinuitetu, neposredno po uplati jednokratne premije ili posle ugovorenog perioda.

Neke polise osiguranja (npr., osiguranje od posledica nesrećnog slučaja, životno, dobrovoljno zdravstveno osiguranje) mogu biti grupne ili individualne. Grupno osiguranje se najčešće nudi preko poslodavaca ili pojedinih organizacija (npr. turističke agencije, banke). Sva zaposlena lica ili članovi grupe kvalifikovani za osiguranje mogu učestvovati u grupnoj polisi bez obzira na njihovu starosnu dob ili fizičko stanje. Premija za grupno osiguranje izračunava se na osnovu karakteristika grupe kao celine, kao što je prosečna dob i stepen rizičnosti zanimanja. Obično je jeftinije od individualnog osiguranja.

Za razliku od grupnog osiguranja, individualno osiguranje kupujete direktno kod društva za osiguranje ili posredstvom zastupnika, odnosno posrednika u osiguranju. Prilikom prijavljivanja u osiguranje, vrši se procena rizika u smislu koliki rizik predstavljate po društvo za osiguranje. Stepen rizika određuje da li ste kvalifikovani za osiguranje i koliko će iznositi premija osiguranja.

Možete izabrati različite vrste osiguranja kako biste obezbedili stvari koje posedujete, vaše zdravlje, prihode i vaš život. Postoji mnogo vrsta proizvoda za svaku vrstu osiguranja. Njima se nude različiti nivoi zaštite i cena značajno varira. Isplati se istražiti različite ponude osiguranja ne samo zbog cene osiguranja, već i zbog nivoa i obima osiguravajućeg pokrića koje vam je potrebno.

Kako na najbolji mogući način iskoristiti osiguranje

Razmislite šta vam je potrebno. Većini ljudi je potrebno neko osiguranje ali ne i sve vrste osiguranja.

Pre kupovine polise životnog osiguranja, razmotrite sopstvenu finansijsku situaciju i životni standard koji želite da održite za članove vaše porodice ili korisnike osiguranja. Na primer, ko će se pobrinuti za troškove vaše sahrane i poslednje medicinske troškove? Da li bi vaša porodica morala da se preseli? Hoće li biti dovoljno sredstava za buduće ili tekuće troškove kao što su plaćanje vrtića, hipoteke ili školarine?

  • Raspitajte se i nađite najbolju ponudu. Isplati se istražiti ponude osiguranja. Možete uporediti premije, učešća u naknadi štete (franšize) i detalje o tome šta tačno polisa pokriva i šta treba da učinite da biste podneli zahtev za naknadu štete.
  • Različite polise imaju različite uslove i različite premije i franšize. Prilikom istraživanja ponuda osiguranja važno je tačno proveriti šta polisa pokriva, a šta ne. Većina polisa osiguranja neće pokriti svaki mogući gubitak. Stvari ili događaji koji nisu pokriveni nazivaju se izuzeti rizici. Svaka polisa je različita. Važno je razumeti rizike isključene iz osiguranja i pronaći polisu koja vam obezbeđuje pokriće koje vam je potrebno.
  • Ugovorite dovoljno pokriće. Ukoliko razmišljate o osiguranju doma i pokretnih stvari u domaćinstvu, nemojte da razmišljate samo o tome bez čega možete ostati prilikom provale. Šta bi se dogodilo ukoliko vam kuća izgori? Da li bi naknada iz osiguranja bila dovoljna da sve zamenite? Polise se razlikuju u tome šta pokrivaju. Neke pokrivaju utvrđene novčane iznose. Neke naknade su izražene u procentima od ukupne štete. Neke polise predviđaju da osiguranik sam snosi štetu do određenog iznosa. Neke isključuju određene vrste šteta. Pogledajte ove razlike među polisama i odlučite koja je prava za vas.
  • Razumite vaš ugovor. Da biste razumeli ugovor o osiguranju, veoma je važno da pročitate i razumete dokument polise i opšte i posebne uslove. Potrebno je da dobro razumete svoja prava i odgovornosti kao i da pažljivo pročitate ograničenja i izuzeća navedena u vašoj polisi i/ili uslovima osiguranja.
  • Dajte potpune i tačne podatke. Zapamtite da je pri svakoj vrsti osiguranja najvažnije – biti potpuno iskren prilikom davanja podataka potrebnih za ugovaranje osiguranja. Na sva pitanja iz prijave odgovarajte tačno i ukoliko niste sigurni, to naglasite umesto da dajete odgovore nagađanjem. Ukoliko ne date tačne odgovore, osiguravač može steći pogrešnu predstavu o riziku koji preuzima i možda će biti u mogućnosti da odbije svaki vaš zahtev za isplatu štete. Ukoliko neko drugi ispuni zahtev umesto vas, pročitajte ga pažljivo pre nego što stavite svoj potpis. Potpisivanjem zahteva, potvrđujete da su podaci tačni i potpuni.
  • Neka vaša polisa bude uvek ažurirana. Prilikom obnavljanja polise osiguranja recite osiguravaču ukoliko dođe do promena u vašim podacima. Ukoliko se promeni vaša situacija, možda je potrebno izmeniti iznos na koji ste osigurani ili iznos franšize. Ove odluke mogu imati uticaja na vašu premiju. Isplati se da proverite šta drugi osiguravači nude prilikom obnavljanja polise i da li možete dobiti bolju ponudu.

Gde možete da se osigurate?

Osiguranje možete zaključiti u društvima za osiguranje ili posredstvom zastupnika, odnosno posrednika u osiguranju. Važno je da se dodatno angažujete i postavljate pitanja tako da u potpunosti razumete šta se nudi.

Proverite da li društvo za osiguranje, odnosno zastupnik u osiguranju poseduje ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Tražite da vam se da potrebno vreme da pročitate i razumete uslove osiguranja koji su sastavni deo ugovora koji potpisujete. Ne potpisujte polise koje su izdate samo na stranom jeziku, jer one ne uživaju pravnu zaštitu u našem pravnom sistemu.