Zaduživanje

Da bi ste efikasno upravljali svojom zaduženošću i smanjili troškove zaduživanja, bitno je da razumete kako funkcionišu krediti. 

Pozajmice

1. Šta je to dozvoljeni minus?

Dozvoljeni minus omogućava klijentima da raspolažu sa više novca nego što imaju na računu.   Tekući račun sa dozvoljenim minusom predstavlja račun koji omogućava da klijent, koji je potrošio sva sredstva sa računa, nastavi da troši. Ova dodatna sredstva postaju zajam u iznosu koji je banka odobrila (limit).Limit za dozvoljeni minus zasniva se na iznosu prosečnog redovnog priliva, kreditnoj sposobnosti klijenta kao i pravilima same banke koja se odnose na odobravanje kredita. Pošto se aktivira (tj. kada klijent podigne više novca nego što ima na svom računu), banka naplaćuje kamatu na iznos dugovanja.

2. Kako dozvoljeni minus funkcioniše?

Dozvoljeni minus predstavlja vrstu kredita.Banka će naplatiti kamatu na iznos „u minusu” na računu, prema pravilima ugovora. Kamata se obično obračunava na osnovu iznosa koji se banci duguje svakog dana u mesecu.Računi sa dozvoljenim minusom nemaju “beskamatni period”. Ukoliko je račun u minusu, banka naplaćuje kamatu.Minus se može pokriti u bilo kom trenutku bez ikakvih dodatnih penala uplatom na račun koja pokriva minus zajedno sa kamatom i troškovima.  U slučaju da je klijent iskoristio odobreni minus do limita, on prvo mora da izvrši uplatu kako bi izmirio dug i kako bi mu dozvoljeni minus ponovo bio dostupan.

Evo nekih primera računa sa dozvoljenim minusom.

Klijent A (kratkoročni minus)

Tekući račun

DatumTransakcijaIznosStanje
15.01  35 000
16.01Podizanje50 000-15 000
19.01Uplata40 50025 500
21.01Podizanje60 000-34 500
27.01Uplata50 00015 500
31.01Naplaćena kamata23215 268

Troškovi dozvoljenog minusa:

Iznos x (dani/365) x godišnja kamatna stopa = kamata

15.000 x (3/365) x 33,6% = 41,42 RSD

34.500 x (6/365) x 33,6% = 190,55 RSD

Troškovi dozvoljenog minusa tokom januara = 232 RSD

Dozvoljeni minus može biti veoma skup ukoliko je period pozajmice duži od nekoliko dana.Pogledajmo drugog klijenta kome treba isti iznos kao klijentu A, ali mu treba ceo mesec da otplati drugi minus.

Klijent B (dugoročni minus)

Tekući račun

DatumTransakcijaIznosStanje
15.01  35 000
16.01Podizanje50 000-15 000
19.01Uplata40 50025 500
21.01Podizanje60 000-34 500
31.01Naplaćena kamata359-34 859
21.02Uplata50 00015 141
28.02Naplaćena kamata67414 467

Troškovi dozvoljenog minusa:

Iznos x (dani/365) x godišnja kamatna stopa = kamata

15.000 x (3/365) x 33,6% = 41,42 RSD

34.500 x (10/365) x 33,6% = 317,59 RSD

34.859 x (21/365) x 33,6% = 673,88 RSD

Troškovi dozvoljenog minusa tokom januara i februara = 1.026 RSD

Klijentu B je trebala ista suma novca kao klijentu A ali 15 dana duže. Rezultat je dodatnih 794 RSD u naplaćenoj kamati!

3.Da li dozvoljeni minus može da podrazumeva i dodatne troškove?

Da. Ponekad dozvoljeni minus može da podrazumeva i dodatne troškove. Klijenti koji koriste dozvoljeni minus treba pažljivo da pročitaju uslove pod kojima im se dozvoljeni minus odobrava. Neke banke mogu da naplaćuju troškove aktiviranja, troškove osiguranja ili troškove minimalne dnevne kamate. Sledeći primer obuhvata dva tipa ovih troškova.  Transakcije su iste kao kod klijenta A, ali troškovi aktiviranja i minimalne kamate dovode do veće cene kredita.

Klijent C (kratkoročni minus sa računa koji ima posebna pravila i troškove ) Troškovi:  RSD 200 troškovi aktiviranja; RSD 25 minimalna dnevna kamata;

Tekući račun

Datum

Transakcija

Iznos

Stanje

15.01

 

 

35 000

16.01

Podizanje

50 000

-15 000

16.01

Troškovi aktiviranja

200

-15 200

19.01

Uplata

40 500

25 300

20.01

Podizanje

60 000

-34 700

20.01

Troškovi aktiviranja

200

-34 900

26.01

Uplata

50 000

15 100

31.01

Naplaćena kamata

268

14 832

Troškovi dozvoljenog minusa:

Iznos x (dani/365) x godišnja kamatna stopa = kamata

15.200 x (3/365) x 33,6%=41,98 RSD (75 min)

34.900 x (6/365) x 33,6%=192,76 RSD

400 RSD troškovi aktiviranja

Troškovi dozvoljenog minusa tokom januara = 668 RSD

Ista pozajmica je klijenta A koštala  232 RSD

4. Da li je dozvoljeni minus jeftin i pogodan ili je skup i teško ga je otplatiti?

Dozvoljeni minus može biti dobar način za rešavanje kratkoročnih potreba za gotovinom.  Ukoliko klijentu treba gotovina na nekoliko dana ili nekoliko nedelja, dozvoljeni minus je veoma pogodan i obično manje košta nego podizanje gotovine sa kreditne kartice.

Dozvoljeni minus takođe može postati skup i težak za otplatu.  Kada klijent koristi dozvoljeni minus za veću kupovinu, može da prođe nekoliko meseci pre nego što vrati pozitivno stanje na računu.  Ukoliko klijent ne računa na neku skoriju uplatu koja će pokriti minus, neizmirene obaveze samo rastu sa svakodnevnim trošenjem. Takođe, kako raste pozajmica po dozvoljenom minusu raste i kamata, što dodatno otežava vraćanje u pozitivno stanje na računu! 

Dozvoljeni minus može biti veoma pogodan ali može biti i zamka za klijenta. Ukoliko klijentu treba gotovina na duži period, banke imaju proizvode koji su jeftiniji od dozvoljenog minusa. (npr. potrošački krediti, gotovinski kredit, itd.) 

5. Kako mogu da izbegnem zamke skrivenih troškova kod dozvoljenog minusa?

  1. Upoznajte se sa uslovima. Pročitajte uslove svog ugovora sa bankom.
  2. Postavite pitanja. Pitajte bankarskog službenika ako nešto ne razumete.
  3. Koristite dozvoljeni minus samo za kratkoročne pozajmice. Izbegavajte da budete u minusu duže od nekoliko dana.

Razmislite o ceni. Razmislite o ukupnoj ceni pozajmice, uključujući i kamatu i to pre nego što podignete više novca nego što imate na svom računu.

Krediti

1. Šta je to kredit?

Kredit je pozajmica koja ima ugovoren rok za potpunu otplatu i fiksnu mesečnu ratu. Kada je odobren ceo iznos kredita se oslobađa odjednom. Kredit može biti nenamenski (gotovinski ili keš kredit) a može biti i odobren za određenu namenu, na primer, kupovinu određene robe ili usluga (potrošački kredit). Krediti se razlikuju od drugih vrsta pozajmica, tzv. revolving kredita, kao što su kreditne kartice i dozvoljeni minusi, koji podrazumevaju da se pozajmica može uzeti, otplatiti i uzeti ponovo. 

Namenski potrošački krediti se uglavnom koriste za kupovinu:

  • kućnih aparata
  • tehničkih uređaja
  • nameštaja
  • medicinskih usluga
  • vozila

2. Zašto plaćati robu ili usluge putem kredita?

Navedene vrste robe ili usluga obično koštaju više nego što većina potrošača ima na raspolaganju u gotovini. 

Zbog toga, potrošačima odgovara mogućnost da kupovinu izvrše odmah a da za nju plate tokom određenog vremenskog perioda.

Prodavcima takođe odgovara da su potrošački krediti dostupni kupcima zato što na taj način lakše prodaju svoje proizvode ili usluge. Uzimanje potrošačkih kredita je brz i lak način plaćanja za robu ili usluge za koje kupci nisu uštedeli neophodna sredstva. 

3.  Da li se potrošački krediti uvek realizuju preko banaka i putem klasičnih kreditnih ugovora?

Ne.  Neformalni tip kredita je plaćanje čekovima koje će prodavac unovčiti tokom dogovorenog perioda.

Ovaj neformalni metod funkcioniše dobro kod malih iznosa ali kupovina skuplje robe i usluga zahteva drugačije načine kreditiranja, obično preko banke, posebno kada se zahtevaju i sredstva obezbeđenja. U ovakvim slučajevima i zajmoprimac i zajmodavac žele da imaju jasnu dokumentaciju koja se odnosi na: iznos kredita; iznos rate i vreme kada se uplaćuje; efektivnu kamatnu stopu; uslove pod kojima zajmodavac može da aktivira obezbeđenje ukoliko se kredit ne otplati i druge stavke.

4. Finansiranje kućnih potrepština: Neophodne potrepštine!  Neophodna pozajmica?

Dobro je da kupci imaju na raspolaganju mogućnost da koriste potrošačke kredite. Upotreba ovakvih kredita za kupovinu mnogih „osnovnih” kućnih potrepština može imati svoje prednosti. Kamatne stope na ovakve kredite su obično manje nego kod kreditnih kartica i dozvoljenih minusa a potrošači mogu da iskoriste određene popuste i rasprodaje za kupovinu robe za koju u tom trenutku nemaju dovoljno ušteđevine. 

Međutim, ovakvi krediti nisu svakome neophodni. Potrošači koji na vreme planiraju određene kupovine i za njih štede, mogu ih kupiti bez zaduživanja. Potrošači koji plaćaju gotovinom ne plaćaju kamate.  Umesto da svakog meseca otplaćuju novi televizor ili mašinu za veš, oni mogu taj novac štedeti i koristiti ga tako da im zarađuje kamatu.

5. Kolika je rata? Gde da potpišem?

Neki potrošači se fokusiraju samo na ova dva pitanja!  Na taj način ne razmišljaju o efektivnoj kamatnoj stopi, posledicama kašnjenja sa uplatama rata, ili o visini ukupnih troškova kredita koji mogu učiniti da krajnja cena kupovine poništi uštedu kupovine na rasprodaji.

Pre nego što potpišu ugovor o kreditu, potrošači treba da pročitaju i razumeju uslove ugovora.  Time što provedu koji minut više u prodavnici ili u banci, potrošači koji robu kupuju kreditom doneće odluku o zaduživanju na osnovu potpunijih činjenica. Potrošač koji je upoznat sa činjenicama obično plaća svoje obaveze na vreme a stvari koje je kupio ne mora da rasproda zbog dugova.

6. Kako da razumem uslove ugovora?

Pre nego što potpišu bilo kakav ugovor, potrošači treba da pročitaju i razumeju uslove ugovora.  Ukoliko neka odredba ugovora nije jasna, tražite od potencijalnog zajmodavca da je objasni. Potrošač treba da očekuje jasno i razumljivo objašnjenje. Ukoliko zajmodavac ne može da objasni uslove ili način njihove primene, postavljajte pitanja sve dok vam sve ne bude jasno.

Neki od uslova za koje je važno da ih potrošač razume pre nego što potpiše ugovor o kreditu su sledeći:

a)  iznos kredita – koliko novca pozajmljujem? Kod mnogih kredita, iznos kredita predstavlja cenu robe ili usluge minus iznos avansa ili učešća dok je kod drugih predviđen depozit.

b)  visina rate, period između dve rate i broj rata – Koliko ću morati da plaćam svakog meseca?  Da li su sve rate iste visine? Kada treba da vršim uplate rata? Koliko rata treba da platim? Ugovor treba da odgovori na sva ova pitanja. Važno je razumeti koliko će kredit da traje. Neki krediti obuhvataju rate koje se menjaju sa kamatom ili deviznim kursom, ili im je poslednja rata velika. Uslovi ugovora, rate i pravila obračuna mogu značajno da variraju. Ukoliko nisu jasni, pitajte!

c) indeksirane rate – može li iznos rate da se poveća?  Ukoliko da, koliko, kada i koliko često?  Neke banke nude kredite indeksirane u drugoj valuti, na primer u evru. Iako dužnik uzima i otplaćuje kredit u dinarima, iznos rate zavisi od vrednosti evra.  Na primer, rata kredita može da bude jednaka 100 EUR u dinarima. Ukoliko je 1 EUR = 90 RSD, iznos rate biće 9.000 RSD. Ukoliko se kurs evra promeni na 1 EUR = 95 RSD, rata se povećava na 9.500 RSD.  Različiti krediti imaju različita pravila.

Ukoliko je kredit indeksiran u drugoj valuti, potrošač treba da razume politiku banke kada je u pitanju kredit u stranoj valuti, između ostalog, kako i po kom kursu se rata obračunava, koliko često može da se menja i kako će potrošač biti obavešten o novom iznosu rate.

Ineksirani krediti odgovaraju onim dužnicima koji zarađuju u valuti indeksacije (u ovom slučaju evrima).  Međutim, ovakvi krediti mogu biti nepovoljni za one dužnike koji ne zarađuju u toj valuti.

d) ukupna otplaćena suma – koliko iznosi zbir svih rata koje moram da platim? Mogu li da priuštim sebi ovaj kredit?  Na ovaj način, potrošači mogu bolje da razumeju koliko novca u stvari treba da vrate. Izračunavanje zbira svih rata pokazuje stvarnu cenu kredita i olakšava upoređivanje kredita. Čak iako se ukupna suma može promeniti zbog indeksirane rate ili promene kamate, ipak je ovaj podatak veoma bitan.

 Iznos rate

X broj rata

= ukupan iznos rata

+ završna rata (ukoliko postoji)

+ troškovi kredita

   + učešće

= ukupan iznos za robu ili uslugu

e) dodatni troškovi – da li uslovi kredita podrazumevaju i dodatne troškove, penale, kazne za kašnjenje sa uplatom?  Kako se obračunavaju? Mogu li kredit da otplatim ranije? Banke mogu naplaćivati troškove kredita iz raznih razloga. Neki od tipičnih troškova su: 

  • Troškovi zahteva za odobrenje kredita
  • Troškovi obrade kredita – pribavljanje svih neophodnih dokumenata kao što je izveštaj kreditnog biroa, dokaz o visini plate i slično.
  • Troškovi u slučaju kašnjenja u plaćanju rate – obračunavaju se u slučaju kašnjenja sa otplatom kredita.
  • Naknada za prevremenu otplatu kredita – neke banke je naplaćuju ukoliko klijent otplati ceo iznos kredita pre roka. Neke banke ne dozvoljavaju raniju otplatu kredita!
  • Troškovi osiguranja – neke banke traže od dužnika životno osiguranje ili pokrivanje troškova osiguranja kredita

Potrošači treba da razumeju ove naknade pre nego što potpišu ugovor. 

f)  efektivna kamatna stopa- Koliko iznosi efektivna kamatna stopa kredita?  Može li ova stopa da se promeni? Narodna banka Srbije zahteva od banaka da prikažu efektivnu kamatnu stopu za svaki kredit.  Ova stopa se iskazuje na godišnjem nivou. Ona pomaže klijentima da porede različite kredite i da dobiju informaciju o ukupnoj ceni kredita koju pored kamate predstavljaju i ostali troškovi i naknade. 

Viša EKS = skuplji kredit

Ukoliko se efektivna kamatna stopa može menjati, klijent mora da razume kako, koliko često i kako će on o tome biti obavešten.

g) uslovi pod kojima zajmodavac može aktivirati sredstva obezbeđenja kredita – može li zajmodavac da aktivira obezbeđenje ukoliko ne platim na vreme?  Odgovor je „da” ukoliko je kredit takav da podrazumeva obezbeđenje.  Klijent treba da se trudi da sve obaveze plaća na vreme, ali mora da bude svestan da u nekim slučajevima neizvršavanje obaveza povlači oduzmanje zaloga koja služe kao obezbeđenje od strane zajmodavca.

Klijenti treba da se trude da na vreme izvršavaju svoje obaveze i da održavaju dobru komunikaciju sa svojom bankom. Neizvršavanje kreditnih obaveza na vreme postaje deo kreditne istorije svakog klijenta. Dobijanje nekog novog kredita u budućnosti može postati teže ukoliko klijent u svojoj kreditnoj istoriji ima zabeleženo kašnjenje sa otplatom.

Kreditne kartice

1. Koja je razlika između kreditnih i debitnih kartica?

Kreditne kartice omogućavaju klijentima da pozajme novac od banke plaćanjem kupovine ili podizanjem gotovine iz banke.

Debitne kartice (koje se ponekad nazivaju platnim) omogućavaju klijentima da troše novac sa svog tekućeg računa kada plaćaju kupljenu robu ili podižu gotovinu iz banke.

2. Kako funkcionišu kreditne kartice?

Kreditne kartice su kreditne linije. Kod izdavanja kreditne kartice klijentu, banka određuje limit na iznos koji klijent može potrošiti koristeći karticu. Klijent tada može da koristi karticu kako bi platio kupljenu robu ili podigao gotovinu iz banaka, do visine limita koji je odredila klijentova banka.

Jednom mesečno, banka šalje izveštaj za kreditnu karticu. Izveštaj sadrži podatke o svim plaćanjima u toku meseca kao i dug iz prethodnog perioda ukoliko ga ima. Banke mogu dozvoliti određeni „grejs period” tokom koga je klijent u mogućnosti da otplati dug po osnovu nove potrošnje po kreditnoj kartici bez zaračunavanja kamate.

Klijent takođe može odlučiti da otplati manje nego što iznosi ukupno zaduženje.  Klijent mora da uplati barem „minimalni iznos za uplatu” koji je naveden u izveštaju ali se može opredeliti i za uplatu većeg iznosa.  Banka naplaćuje kamatu na preostali neizmireni dug u skladu sa pravilima iz ugovora o kreditnoj kartici. Kamata se obično obračunava na osnovu dnevnih iznosa duga tokom perioda od mesec dana.

3.  Zašto bi trebalo da razmotrim korišćenje kreditne kartice?

Generalno, najbolje je plaćati gotovinom ili debitnim karticama.  Međutim, upotreba kreditnih kartica ima određene prednosti. Razmislite o sledećem: 

  • Vreme otplate – umesto odjednom, kreditne kartice omogućavaju plaćanje skupe robe i usluga tokom određenog perioda.
  • Bezbednost – nositi karticu je često bezbednije nego nositi gotovinu.  Ako dođe do gubitka ili krađe kartice, zloupotrebu je moguće sprečiti telefonskim pozivom upućenim banci izdavaocu bez odlaganja.
  • Jednostavno obavljanje menjačkih poslova – kreditne kartice često omogućavaju povoljan kurs prilikom plaćanja u stranoj valuti; putnici ne moraju da nose veće iznose gotovine i da posećuju menjačnice.

4. Da li su mogući dodatni troškovi i promene kamatne stope na mojoj kreditnoj kartici?

Da. Svaka kreditna kartica vezana je za ugovor u kome se preciziraju pravila i uslovi koji važe u odnosu između klijenta i banke.  Ugovor treba da precizira sve vrste naknada, troškova, usklađivanja kao i zatezne troškove koji mogu biti naplaćeni klijentu. Neke od tipičnih naknada su:

  • Kamata – naplaćuje se na preostali neplaćeni deo duga.
  • Provizija za kašnjenje u otplati duga – naplaćuje se kada klijent uplatu nije izvršio o roku datom u mesečnom izveštaju.  Neke banke povećaju i kamatnu stopu u slučaju čestog kašnjenja sa uplatama.
  • Provizija za stranu valutu – naplaćuje se u slučaju da se kreditna kartica koristi za plaćanje u valuti koja se razlikuje od valute u kojoj je kartica izdata. (npr. EUR, GBP, CHF)
  • Naknada za podizanje gotovine – naplaćuje se kada klijent koristi kreditnu karticu za podizanje gotovine iz banke ili sa bankomata.
  • Članarina – iznos koji se naplaćuje mesečno ili godišnje za posedovanje kreditne kartice.

Naknade i troškovi mogu biti obračunati na osnovu fiksnog iznosa, na osnovu procenta od iznosa transakcije, ili oba (npr. naknada za podizanje gotovine = 5 EUR ili 2% od iznosa transakcije – plaća se iznos koji je viši).

U nekim slučajevima u ugovorima o izdavanju kreditnih kartica dopušteno je bankama da povećaju kamatnu stopu za kartice.  Klijenti bi trebalo da razumeju kada se kamatna stopa može menjati.

Svaki klijent bi trebalo da pročita ugovor o kreditnoj kartici i razume sve naknade i pravila.  Ukoliko su neke informacije ili obračuni nejasni, zamolite predstavnika banke za objašnjenje.

5. Koliko zapravo košta roba plaćena kreditnom karticom?

Odgovor zavisi od brzine kojom otplatite kupovinu.  Oni klijenti koji su u mogućnosti da isplate račun u potpunosti pre dospeća ne plaćaju kamatu.  Klijenti koji imaju neizmireni dug od ranije ili koji otplate manje od punog iznosa dugovanja moraju da plate kamatu. Ako je dug i kamatu moguće platiti za nekoliko meseci, trošak pozajmice može biti na prilično razumnom nivou.  Za dugoročnije pozajmice, kamata na kreditne kartice je često skupa. Pogledajte primere date u okviru narednog pitanja.

6. Koliko je vremena potrebno da otplatim dug ako mesečno uplaćujem obavezni minimalni iznos?

Odgovor zavisi od iznosa duga, kamate, i iznosa koji se opredelite da otplaćujete svakog meseca.  Ako je minimalna mesečna uplata na vašoj kartici 5% od ukupnog dugovanja, otplata u celosti će trajati dugo.

Klijent 1

Mesečna kamata = 2,2%

Periodične naknade banke = 0

Minimalne uplate = 5% od iznosa preostalog duga.

Klijent je karticom platio iznos od RSD 10,000 upotrebivši je jedanput i otplaćuje minimalne iznose dugovanja svakog meseca. Mislim da bi bilo jednostavnije da se stavlja oznaka din. Iza iznosa umesto RSD

Pet godina kasnije, Klijent 1 je platio više od RSD 14.000 uključujući oko RSD 6,000 kamate.  Klijent 1 i dalje duguje 1.700 RSD.

Klijent 2

Mesečna kamata = 2,2%

Periodične naknade banke = 0

Minimalni iznos za uplatu = 5% od zaduženja.

Klijent potroši 10.000 RSD na jednu transakciju i mesečno plaća 650 RSD do otplate duga.

Posle osamnaest meseci, Klijent 2 vrši poslednju uplatu po transakciji od RSD 10,000.  Klijent 2 je platio više od RSD 12.000 uključujući oko RSD 2.000 kamate.  Uplaćivanjem većih iznosa Klijent 2 mnogo brže otplaćuje dug.

7. Šta bi trebalo da zapamtim u vezi sa mojom kreditnom karticom? 

  1. Razumite uslove korišćenja. Pročitajte uslove ugovora sa bankom.  Razumite sve potencijalne izmene uslova.  Obratite se predstavniku banke ako vam nešto nije jasno.
  2. Razmislite pre korišćenja kartice. Koliko je vremena potrebno da bih otplatio ovaj iznos?  Koliko će me ova kupovina zaista koštati ako ne budem mogao da je otplatim u roku od nekoliko meseci?
  3. Proveravajte izveštaje o korišćenju kartice. Razboriti potrošači proveravaju tačnost mesečnih izveštaja o potrošnji po kreditnim karticama.  Uvek su moguće greške i prevare. Ukoliko je neki trošak u izveštaju netačan ili vam je nepoznat, odmah obavestite banku o tome.
  4. Uplate izvršavajte na vreme. Zakasnele uplate povlače novčane penale zbog kašnjenja.  Zakasnele uplate ulaze u vaš izveštaj Kreditnog biroa i otežaće vam odobravanje kredita u budućnosti.
  5. Otplatite dug što je pre moguće.  Kreditne kartice obično karakterišu visoke kamate.  Otplatom računa tokom grejs perioda ili što je pre moguće, klijenti plaćaju manje kamate.
  6. Ne zaboravite bezbednost.  Odmah obavestite banku ukoliko dođe do gubitka ili krađe kartice.  Ukoliko imate četvorocifrenu bezbednosnu šifru za upotrebu kartice (tj. „čip i PIN”), zapamtite šifru; ne nosite je napisanu.
  1. Račun za kreditnu karticu mi je previsok, šta sad?

Čak i odgovorni potrošači se mogu iznenaditi kada se računi po kreditnim karticama nagomilaju brže nego što očekuju.  Najbolji način da se izbegnu visoki računi je pažljivo praćenje potrošnje i plaćanje kreditnom karticom samo onda kada znate da ćete biti u mogućnosti da brzo otplatite dug.

Ako ustanovite da vam dug na kreditnoj kartici polako izmiče kontroli, možete preduzeti sledeće korake.

  1. Napravite plan smanjenja duga i pridržavajte ga se.  Npr. karticama plaćajte samo iznose za koje znate da ih odmah možete u celosti otplatiti.  Potom se usredsredite na otplatu postojećeg duga na kreditnoj kartici – otplaćujte svakog meseca sve nove račune plaćene karticom, celokupan iznos kamate i određeni deo glavnice.  Iznosi mesečnih uplata trebalo bi da su mnogo viši od minimalnog iznosa za uplatu definisanog ugovorom.
  2. Počnite da koristite gotovinu za plaćanje tekućih troškova. Gotovinu koja vam preostane upotrebite za otplatu duga na kreditnoj kartici. Ovde bih uključila i debitne kartice. Možda: Tekuće troškove plaćajte debitnom karticom ili gotovinom. Novac koji vam preostane upotrebite za otplatu duga na kreditnoj kartici. ( ljudi cesto pod gotovinom podrazumevaju samo keš)

Obratite se banci.  Možda ćete biti u prilici i da dogovorite nižu kamatnu stopu za preostali deo duga. Takođe je možda moguće da banka izvrši konverziju duga na kreditnoj kartici u kredit sa nižom kamatom.

Stambeni krediti

Skupljanje ponuda različitih banaka može vam pomoći da nađete najbolju ponudu za finansiranje.  Kredit je proizvod kao i automobil, tako da cene i uslovi mogu da variraju od banke do banke ili se o njima može čak i pregovarati.  Treba da saznate sve troškove stambenog kredita. Potraga, poređenje i pregovaranje mogu vam uštedeti dosta novca. 

Prikupite ponudu više banaka.  Stambene kredite nude sve banke i uslovi se mogu značajno razlikovati. Zbog toga je neophodno da stupite u kontakt sa njima i da utvrdite da li zaista dobijate najbolje moguće uslove.

Prikupite sve važne informacije o troškovima.  Utvrdite koliko učešće ste u mogućnosti da priuštite, i utvrdite koji su sve troškovi vezani za kredit.  Samo informacija o mesečnoj rati ili kamati nije dovoljna. Radi poređenja ponuda različitih banaka, tražite od svake da vam da ponudu za isti kredit, iznos, period otplate, vrstu kredita, sa istim učešćem.   Sledeće informacije su osnovne za razmatranje ponuda i svaka banka bi trebalo da vam ih da. Ako nešto ne razumete, postavljajte im pitanja dok vam sve ne bude potpuno jasno. 

  • Zatražite od svake banke podatke o aktuelnim kamatnim stopama na stambene kredite kao i o načinu na koji se menjaju. Ne zaboravite da niža kamatna stopa za kredit indeksiran u stranoj valuti (osim ukoliko vam primanja nisu u toj stranoj valuti) nosi veliki rizik za vas. U slučaju promene deviznog kursa i deprisijacije dinara, takav kredit, uprkos niskoj kamatnoj stopi, može da postane veoma skup.
  • Zatražite informacije o načinu promene ugovorene kamatne stope u toku perioda otplate kredita. Uverite se da će se promene kamatne stope odražavati na kredit i kada stope padaju. Takođe pitajte da li postoji gornja granica za povećanje kamatne stope.
  • Zatražite efektivnu kamatnu stopu izraženu na godišnjem nivou. Pitajte koji su sve dodatni troškovi uzimanja kredita koji nisu sadržani u efektivnoj kamatnoj stopi.
  • Zatražite specifikaciju naknada koje se naplaćuju kao i troškove po tom osnovu za kredit slične veličine i uslova kao kredit koji koristite kao referentni pri prikupljanju ponuda. Ako zajmodavac agregatno izražava naknade, zatražite detaljan spisak svih naknada. Pitajte da li se o ovim naknadama može pregovarati, a ako je odgovor potvrdan, postarajte se da se ne desi da snižavaju naknade u jednom segmentu a podižu u drugom.
  • Razumite koja sve obavezna osiguranja morate da plaćate tokom perioda korišćenja kredita. Pitajte za orjentacione iznose premija osiguranja za planiranu vrednost kredita.
  • Zatražite informacije o obaveznom učešću..
  • Zatražite informacije o politici banke u slučaju kašnjenja uplate ili aktiviranja hipoteke.
  • Zatražite od svake banke primer ugovora o kreditu. Pročitajte ugovor i postavite pitanja.

Kada prikupite informacije i pronađete željenu nekretninu, spremni ste da odaberete banku, uzmete kredit i obavite kupovinu. Ne zaboravite da je kupovina nekretnine verovatno najveća kupovina koju ćete otplaćivati tokom narednih godina.  Mudra kupovina može biti jedna od vaših najboljih investicija. Kredit koji ste odabrali će uticati na vrednost te investicije.  Ako donesete lošu odluku i odaberete preskup kredit, time smanjujete prinos od investicije. 

Dakle pripremite se i pronađite najbolji kredit.  Sa bankom ćete imati dugoročan odnos. Odvojite vreme da postavite prava pitanja i dobijete sve odgovore na ta pitanja.  Ako predstavnik banke nije u mogućnosti da objasni informacije zahtevajte da razgovarate sa nekim ko Vam može dati odgovore na pitanja.  Postavljajte pitanja sve dok ne dobijete odgovore koji su vam razumljivi. Ne zaboravite da ste vi klijent i da će vam banka naplaćivati svoje proizvode i usluge.  Usluge koje vam se pruže tokom prikupljanja informacija dobar su pokazatelj kvaliteta usluga koje možete da očekujete ako se opredelite za datu banku.