Nakon što kreiraš dobru osnovu za štednju i fond za nepredviđene situacije (pokvari ti se deo na biciklu ili komponenta za kompjuter), možeš razmotriti druge opcije za brže uvećanje svog novca tako što ćeš ušteđeni novac investirati na određeni vremenski period.
Investiranje je upošljavanje štednje. To znači da novac ulažeš na duži rok kako bi zaradio od kamate. Investicije se smatraju imovinom koja pruža mogućnost prihoda ili određene koristi u budućnosti.
Investicija je i oročena štednja u banci. Takva investicija nosi nizak rizik, zato što država garantuje sigurnost depozita do 50.000 evra, pa je i zarada od kamate relativno niska.
Svake godine, 31. oktobra, počinje nedelja štednje koja se često pretvori u mesec štednje, kada banke daju nešto veće kamate na dinarska i devizna oročenja. To je dobar trenutak da se raspitaš u kojoj banci su najpovoljniji uslovi.
Druge vrste investicija, kao što su hartije od vrednosti i ulaganja u investicione fondove, ne poseduju garancije pa nose i veći rizik. Međutim, takve investicije uglavnom daju veće prinose na duži rok od štednje u banci i često pružaju bolju dugoročnu zaštitu od inflacije.
Generalno je pravilo da što je rizik investicije veći, veći je i očekivani prinos.
Cilj investiranja je da uposliš svoj novac i da ga uvećaš. Da bi uspešno investirao treba da razumeš određene koncepte kao i vrste investicija koje ti odgovaraju.
Direktno investiranje u hartije od vrednosti
Direktno investiranje znači da sam, preko brokera, ulažeš svoj novac u hartije od vrednosti koje sam izabereš. Prednost je što sam biraš hartije od vrednosti što može biti i zanimljivo i iz čega možeš dosta naučiti o različitim hartijama od vrednosti, poslovanju u kompanijama i funkcionisanju tržišta.
Nedostatak je što možeš sav uložen novac izgubiti ukoliko odlučiš da investiraš u hartije od vrednosti čija cena padne a što se može desiti ako ne razumeš preduzeća u čije hartije od vrednosti investiraš, funkcionisanje različitih vrsta hartija od vrednosti i slično.
Više o ulaganju u hartije od vrednosti možeš naći ovde.
Na sajtu Beogradske berze www.belex.rs možeš svakodnevno pratiti kretanje cena akcija. Pored toga, mnoge srednje škole organizuju posete Beogradskoj berzi, raspitaj se da li je tvoja škola jedna od njih. Poseta berzi je odlična prilika da, kroz dinamičnu prezentaciju predstavnika berze, stekneš sliku o berzanskom trgovanju i saznaš sve što te zanima.
Indirektno investiranje u hartije od vrednosti – investicioni fondovi
Indirektno investiranje znači da ulažeš u investionicioni fond. Investicioni fond prikuplja novac od velikog broja investitora i ulaže ih u hartije od vrednosti. Prilikom investiranja u investicioni fond, umesto kupovine hartija od vrednosti kupuješ investicione jedinice u fondu.
Prednost investiranja u fondove je što profesionalci biraju hartije od vrednosti u koje fond ulaže, potrebne su male svote da se počne sa investiranjem i svakog dana je moguće kupiti još investicionih jedinica ili prodati one koje poseduješ.
Više informacija o tome kako investicioni fondovi funkcionišu možeš naći ovde.
Finansijske institucije
Finansijske institucije su institucije koje pružaju finansijske usluge svojim klijentima i članovima. Finansijske institucije služe kao posrednici između onih koji imaju višak novca i onih kojima je novac potreban. One, u suštini, omogućavaju protok novca u zemlji.
U Srbiji postoje sledeće finansijske institucije:
- banke
- društva za osiguranje
- brokersko-dilerska društva
- privatni penzijski fondovi
- investicioni fondovi
- lizing kompanije
Osnovne funkcija banaka je da primaju depozite fizičkih i pravnih lica i da daju kredite.
Društva za osiguranje nude osiguranje života ili imovine od određenih rizika.
Brokersko-dilerska društva su posrednici u prometu hartija od vrednosti – preko njih možete kupiti ili prodati akcije ili obveznice.
Privatni penzijski fondovi služe za štednju za privatnu penziju i ulažu penzijske doprinose u hartije od vrednosti.
Investicioni fondovi omogućavaju malim investitorima da investiraju u hartije od vrednosti.
Lizing kompanije omogućavaju kupovinu vozila, opreme, mašina putem lizinga što je specifičan način finansiranja gde korisnik stiče pravo korišćenja, a lizing kompanija vlasništva nad predmetom do isteka lizinga.
Nadzor nad svim finansijskim institucijama koje posluju u Srbiji vrši država kroz svoje institucije.
Narodna banka Srbije vrši nadzor i kontrolu poslovanja banaka, društava za osiguranje, penzijskih fondova i lizing kompanija.
Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor nad poslovanjem brokersko-dilerskih društava i investicionih fondova.